Zamrzavanje plata ili finansijski krah

Ta mera bi direktno pogodila najmanje dva miliona ljudi. Među njima je oko 1,6 miliona penzionera i oko 471.000 zaposlenih koji rade u javnom sektoru.

Toliko je, sudeći prema Biltenu javnih finansija, ljudi zaposleno u državnim i lokalnim javnim preduzećima, administraciji, obrazovanju i zdravstvu. Kada bi se tom korpusu dodali i oni koji rade u vojsci i policiji – taj broj bi bio još veći.

Nema građanina Srbije koga neće pogoditi eventualno povećanje PDV-a sa 18 na 22 odsto. Mora li smanjenje minusa u budžetu i nivoa državnog zaduživanja da bude tako bolno i mora li da pogodi baš sve građane Srbije? Sve računice Fiskalnog saveta pokazuju da mora i da je svaka druga varijanta mnogo bolnija.

Upravljanje javnim finansijama je kao vožnja tankera. To je težak brod koji se sporo okreće i treba mu više vremena da promeni smer, ovako Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta opisuje poziciju u kojoj se sada Srbija nalazi. Ukoliko odmah primenimo mere koje predlaže Fiskalni savet, naš državni dug u narednih nekoliko godina, polako može da se vrati u zakonske okvire.

U suprotnom, naš tanker će udariti pravo u santu leda, što za Srbiju znači slom javnog duga. To će biti mnogo ozbiljnije nego u Grčkoj. Jer, nama neće imati ko da pomogne. Možemo možda malo da usporimo brzinu kojom se krećemo ka toj santi, ali će smer ostati isti, upozorava Altiparmakov.

Na pitanje može li „tanker” da se zaokrene bez zamrzavanja plata i penzija, Altiparmakov kaže teoretski da, ali bi onda bilo neophodno drastično povećanje PDV-a na čak 25 do 27 odsto, što je nepoželjno i neodrživo.

Može i bez povećanja ovog nameta, ali je onda neophodno smanjenje plata i penzija, a ne samo zamrzavanje, što je opet nepoželjno. Dakle, ušteda od oko milijardu evra je previše velika suma da bi mogla da se postigne zakidanjem na sitnim stavkama. Zbog toga je Fiskalni savet, predložio dve mere koje se odnose na uštede na najkrupnijim stavkama – i sa prihodne i sa rashodne strane budžeta.

Postoji nekoliko razloga zašto je zamrzavanje penzija i plata zaposlenima u javnom sektoru opravdano, kaže Altiparmakov. Prvo prosečne zarade u državnoj administraciji su za oko 40 odsto veće od plata onih koji rade u privatnom sektoru. Takođe, tokom krize, više od 250.000 ljudi koji su radili u privatnom sektoru ostalo je bez posla, za razliku od državne administracije čija su radna mesta bila sigurna, ističe Altiparmakov.