Procene sindikata kažu da najviše deset odsto ljudi živi pristojno. Svega jedan do dva procenta je ekstrabogatih, a svi ostali žive na ivici siromaštva. Dve trećine zaposlenih zaradom mogu da pokriju samo minimalnu potrošačku korpu.
Prosečna dnevna kupovina pre četiri godine bila je 410 dinara, a u 2011. godini 356 dinara.
Za 410 dinara 2008. godine korpa je mogla i da se popuni, dok je prošle godine 356 dinara bilo dovoljno za hleb, dve litre mleka i jogurt.
U svakodnevnom pazaru, 18 najvažnijih namirnica 2008. godine učestvovalo je sa 59 odsto, a prošle godine sa čak 72 odsto, što znači da građani kupuju samo osnovno za život.
Za kiriju i komunalne račune – struju, vodu, telefon, televiziju – prošlog meseca platili smo 40.000 dinara – priča Jovana S., službenik iz Beograda. To je jedna i po moja plata. Do decembra smo plaćali rate za letovanje, a onda smo zbog hladnoće trošili više struje. Sreća da moj muž zarađuje mnogo više od mene, pa uspevamo da pokrijemo troškove. Naravno, samo osnovno. Sve je preživljavanje od danas do sutra. O izlascima, bioskopu, pozorištu ili zimovanju ne možemo ni da sanjamo.
Građani koji su do stana došli kreditom takođe izdvajaju minimum 200 evra. Mnogima nekoliko hiljada dinara svaki mesec pojedu minus ili kreditne kartice u banci. Na prevoz ode najmanje 5.000 dinara, a toliko se mesečno potroši na kućnu hemiju.
Zvanična potrošačka korpa, prema poslednjim računicama iz septembra, vredela je 55.000 dinara. Pokrivalo ju je 1,4 prosečne plate. Udruženja potrošača, međutim, tvrde da je to daleko od pristojnog života. Prema sadašnjim cenama hrane, pića, komunalnih i svih drugih računa, potrošačka korpa vredi minimum 62.000 dinara, što je 7.000 više nego u septembru.
Potrošačka korpa je očigledno sve siromašnija, kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača Beograda.
To nije posledica samo stalnog rasta cena svih proizvoda i usluga, već i smanjenja primanja u domaćinstvima. S druge strane, korpa je siromašnija i po kvalitetu. U proteklih dvadeset godina kvalitet namirnica je u stalnom padu.
Pitanje je koliko ima smisla vezivati potrošačku korpu sa prosečnom platom, kada je ona mnogima nedostižna. Čak dve trećine zaposlenih u Srbiji, kako tvrde pojedini ekonomisti, platom može da pokrije samo minimalnu potrošačku korpu.
Stotine hiljada radnika platu čeka i nekoliko meseci. Skoro toliko je, kažu sindikati, i onih koji žive na minimalcu, a više od pola miliona penzionera je sa čekom manjim od 20.000 dinara.
Grejanje će ove zime mnogima isprazniti novčanike. Nezapamćena hladnoća potrošila je rezerve uglja i drva, a i struja se arčila do maksimuma.
Mnoga domaćinstva koja se greju na čvrsta goriva zbog niskih temperatura bila su prinuđena da usred zime dokupljuju ugalj ili drva. Kako je snabdevanje stovarišta bilo otežano zbog zavejanih puteva, kubik drveta je kod pojedinih preprodavaca dostizao i 6.000 dinara. Zato se ovaj ogrev najčešće i prodavao – na džak.
Istraživanja pokazuju da je čak 53,6 odsto domaćinstava u Srbiji prošle godine bilo u lošijoj finansijskoj situaciji nego 2009, a kod 34,8 odsto njih situacija je ista. Samo 7,5 odsto porodica veruje da živi bolje nego pre.
Sahranili su nas da nema dalje. Ne treba smenjivati clanove vlade vec ih naterati da odrade jos jedan mandat sa prosecnom, pa cak i manjom platom, u srbiji pa ce da vide kako je kad ne znas dal ces sutra imati za hleb a kamo li da razmisljas o nekom luksuzu i kupovinama najneophodnijih stvari! Onda bi znali za sta su postavljeni tu, a ovako su im dzepovi vise nego prepuni i nemaju potrebe da se trude za bilo sta. Njima je lepo. “više od pola miliona penzionera je sa čekom manjim od 20.000 dinara.” Ovo je alarmantna cinjenica da ljudi koji su vise od pola zivota proveli rintajuci i gradeci svoje domove i placajuci poreze drzavi, sad od te drzave ne dobijaju nista za svoje zasluge! Govorim iz licnog primera svog pokojnog oca koji je “zaradio” leukemiju radeci sa opasnim materijalima u drzavnoj firmi i radio do dana dok firma nije propala i na kraju morao da moli za penziju koju je dobio i na zalost nije ni godinu dana sastavio da prima, a sad moja majka prima, posle 6 godina, celih 10,000 dinara. Samo se pitam sta sa tim raditi jer ne vredi nicemu vise. Ova drzava ce krenuti kad pocne da ceni domacu valutu i izbaci svaku stranu!!! U Americi za 5 dolara mozes da jedes i da puknes od toga, a ovde vise ni kutiju sibica ne mozes da kupis! Toliko se ceni dinar.
E moj Miki,ti debelo gresis.Kazes ostaviti ih jos jedan mandat sa prosecnom platom.
Pa njima plata nije ni potrebna,odrade po neki tender,nabace par poslica nekoj svojoj firmi i eto par miliona.Pa nemislis valjda da Tadic,Djilas,Dacic,Cvetkovic…
zive od po stotinak hiljada plate?Sve ih treba pohapsiti i nepustati sa robije jedno 30tak godina a imovinu im svu konfiskovati i njima i siroj i uzoj familiji.OVI POLITICARI SU KARCINOM OVOG DRUSTVA A KARCINOM TREBA ODSTRANITI JER SE VRLO TESKO LECI.
Bane slazem se apsolutno sa tobom! A najbolje bi bilo iskombinovati ove dve ideje tj. oduzeti i konfiskovati sve, a onda ih ostaviti tako gole i bose sa mizernim primanjem i videti sta ce biti, jer mi smo na lose vise navikli, a jos gore sa razlogom ocekujemo.
AKO U NEMACKOJ ZA NORMALAN ZIVOT CETVOROCLANE PORODICE JE POTREBNO 3000 EVRA, ONDA KOD NAS JE POTREBNO OKO 3800. EVRA.