Stevanović je, na skupu “Kamatna politika banaka u uslovima krize”, istakao da je predviđeno još 5,8 milijardi dinara za subvencije privredi, pri čemu se radi o ranije preuzetim ugovornim obavezama prema preduzećima kao što je Fijat i neka druga.
On je precizirao da je 20 milijardi dinara namenjeno za tranzicioni fond za rešavanje problema preduzeća u restrukturiranju, odnosno isplatu radnika u njima, pri čemu će oni biti isplaćeni odmah, a država će postati poverilac i trebalo bi barem delom da se naplati kada se te firme prodaju.
Takođe, 12 milijardi dinara biće izdvojeno za Garantni fond, odnosno pomoć preduzećima preko poslovnih banaka putem izdavanja garancija koje će pokrivati 25 do 75 odsto rizika, dodao je Stevanović.
Kako je naveo, poslovne banke same će birati kojim preduzećima će davati sredstva.
Za pomoć malim i srednjim preduzećima predviđeno je četiri milijarde dinara kroz neku vrstu investicionog fonda, koji bi finansirao start ap i inovativna preduzeća, i gde bi država imala manjinsko učešće, rekao je Stevanović.
On je napomenuo da je Ministarstvo privrede rešilo da drugačije pomaže realnom sektoru i neće više davati novac problematičnim firmama i onima koje novac ne mogu da vrate.
Prema rečima Stevanovića, utvrđeno je da je 80 odsto kredita Fonda za razvoj problematično, i da polovina od toga uopšte neće moći da bude naplaćena, dok je analiziranjem subvencija Agencije za promociju izvoza i strana ulaganja (SIEPA) zaključeno je da ispunjavanje ugovora niko ne kontroliše ili da je kontrola “očajna”.