Jer, poznavaoci tržišta ističu – ko je ranije kupovao skupocene automobile, nakit, garderobu, pića i hranu… to može i danas sebi da priušti.
Kada je u pitanju luksuz, cena “ne igra” bitnu ulogu, slažu se i trgovci i analitičari. Uostalom, potvrđuju ih i činjenice – na sajmovima uvek se najskuplji automobil prvi proda, najskuplji i najnoviji modeli mobilnih telefona čekaju se u redu, isto važi i za ostalu elektroniku i kućne aparate, dok se ekskluzivni turistički aranžmani čekaju po godinu i duže. U kriznim vremenima “kaiš steže” srednja klasa, koja se u Srbiji stalno smanjuje. Luksuz i skupoća namenjeni su jednoj drugoj ciljnoj grupi – višoj klasi.
“Kod nas u Tehnomaniji najskuplji model televizora “samsung” 3D LED UHD, čudo vizuelne tehnologije, košta za mnoge neverovatnih 4,6 miliona dinara i ima kupaca. Jedini na tržištu nudimo i model LG OLED televizor, koji košta oko milion, odnosno 969.999 dinara. Mašina za veš “samsung” sa LCD ekranom i daljinskom kontrolom pomoću aplikacije sa smart telefona iznosi 230.000 dinara, dok je kombinovani frižider “liebherr” 516.000 dinara”, kaže za Novosti Željko Milović, koordinator prodaje u “Tehnomaniji”.
Prodaja ovako skupih proizvoda uvek dobro ide, tvrde u “Tehnomaniji”.
Da se i danas u Srbiji luksuz lako proda potvrđuju i prodavci skupocenog uvoznog nameštaja. Samo fotelje, ukazuju, dostižu cenu i do 7.000 evra, ali se traže. Isto važi i za ručne satove od po 10.000 evra. Nakit je posebna priča – narukvice od 20.000 evra, prstenje sa brilijantima 25.000 evra… izloženi su u juvelirnicama i trgovinama prestižnih brendiranih proizvoda. I, sve se to proda.
“Imamo luksuzne komade nakita koji se traže, a najskuplji prsten sa velikim brilijantom kod nas vredi 2,5 miliona dinara. Cena satova i ogrlica kod nas dostiže od milion do milion i po dinara, dok se narukvice prodaju i za dva miliona dinara”, kaže za Novosti Kosta Andrejević, vlasnik zlatare “Andrejević”.
Andrejević napominje da “ekskluzivna skupa roba nikada nije išla kao alva, to joj i nije namena, ali da uvek ima kupce”. Određena klijentela, manji broj građana uvek je spreman da izdvoji pozamašnu svotu novca bez obzira na cenu.
I garderoba namenjena bogatašima ne čeka dugo u radnjama. Kupce imaju, na primer, bunde koje koštaju i do 60.000 evra…
Priča o dobroj prođi luksuzne robe u našim trgovinama je u stvari priča o socijalnom raslojavanju srpskog društva, smatraju u Pokretu potrošača i ukazuju: “Zbog smanjene kupovne moći, koja je posledica realnog smanjenja plata i sve veće nezaposlenosti, promet u trgovinama opada. Prosečna potrošačka korpa danas, u prestonici, vredi tri puta više od penzije, a skoro dva puta od prosečne zarade. U socijalnom raslojavanju sa kojim se suočavamo povećava se broj građana koji nemaju, ali opstaje i manji broj onih koji i u ovako velikoj krizi mogu lako sebi sve da priušte, pa otuda i činjenica da pada promet prehrambenih proizvoda, luksuz se i dalje dobro prodaje”.