“Srbija mora da preuzme evropske standarde i unapredi pravnu sigurnost, nezavisnost sudstva i javne uprave, što će je učiniti atraktivnijom”, rekao je Vilhelm.
On je dodao i da je dugo trajanje postupaka za dobijanje dozvola i naglasio da su sa nemačkog stanovišta važne upravo reforme u tim oblastima.
Ambasador je rekao je da rezultati najnovije ankete, prema kojima bi čak 92 odsto već aktivnih nemačkih preduzeća i dalje investiralo u Srbiji, predstavljaju potvrdu poverenja u novu srpsku vladu.
Prema njegovim rečima, nemačka preduzeća izgrađuju kapacitete i, u skladu sa dugogodišnjim trendom, povećavaju zapošljavanje u Srbiji, što je “jako dobra poruka jer pokazuje da nemačka preduzeća veruju u Srbiju”.
On je pozdravio to što je budući premijer Aleksandar Vučić najavio oko 20 reformskih zakona u oblasti privrede do kraja juna, što će, kako je ocenio, dopuniti reforme u javnoj upravi, pravosuđu…
“Nova vlada koju će, ma kako izgledala, predvoditi Vučić, najavila je da će staviti akcenat na privredu, što je izuzetno dobro i daje povoda da svi imamo nadu”, ocenio je nemački ambasador.
Vilhelm je podsetio da je otpočinjanje pregovora o pristupanju Srbije EU, 21. januara, stvorilo poverenje kod potencijalnih investitora i unapredilo imidž naše zemlje u inostranstvu.
Nemačka preduzeća zainteresovana za ulaganja u Srbiju
Anketa o uslovima poslovanja u Srbiji, koju je sprovelo Nemačko-srpsko poslovno udruženje (DSW) pokazala je da bi 92 odsto preduzeća sa nemačkim kapitalom ponovo investiralo u našu zemlju, a takva ocena svrstala je našu zemlju na treće mesto među zemljama srednje i jugoistočne evrope, posle Poljske i Estonije.
Na pitanje koje su najvažnije i najhitnije mere Vlade Srbije, ispitanici su najčešće naveli da su neophodne reforme aktuelnog Zakona o radu, borba protiv korupcije, politička stabilnost i napredak u poslovnom ambijentu za strane investitore.
Anketirani su uočili da su osnovni nedostaci poslovanja u Srbiji nedovoljna pravna sigurnost, predvidivost ekonomske politike, javna uprava, a skrenuta je pažnja i na nedostatak transparentnosti u javnim tenderima i poreskom sistemu.