Kako „Politika” saznaje, razmatra se mogućnost povećanja poreza na imovinu, ali i paralelno smanjenje nekih lokalnih taksi. Jedan od autora poreske reforme, koja je u pripremi, nezvanično otkriva da će povećanje poreza odnositi samo na privredu, a ne na građane.
– Umesto knjigovodstvene vrednosti imovine koji se oporezuje po stopi od 0,4 odsto predložićemo da se oporezuje tržišna vrednost nekretnine. Na taj način ispraviće se nepravičnost u sistemu, jer je vrednost imovine privrednih subjekata potcenjena – kaže naš sagovornik.
Da to ne bi opteretilo privredu predložiće ukidanje nekih od lokalnih taksi, takozvanih parafiskalnih nameta koji su se posebno „namnožili” tokom krize. Inače, ta poreseka reforma podrazumeva smanjenje opterećenja na rad i kapital, a povećanje nameta na potrošnju, odnosno poreza na dodatu vrednost. Ovim rešenjem će samo biti dopunjen već postojeći predlog.
U dokumentu koji još nije konačan, a u koji je „Politika” imala uvid, NALED i USAID su analizirali sve parafiskalne takse, naknade i duga plaćanja i izbrojali da postoji čak 250.
Da je zahvatanje od privrede poprilično pokazuju i podaci da se samo u budžet godišnje slije oko 70 milijardi dinara po tom osnovu, što predstavlja oko dva odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno svega onoga što srpska privreda stvori za godinu dana.
Uz to, dobar deo ovih naknada odlazi direktno u budžete različitih agencija, pa se u državnoj kasi uopšte ni ne vide, što znači da je ukupno opterećenje još veće. To, kako smatraju poreski stručnjaci, od sistema zaista pravi harač.