Ona u razgovoru za Večernje novosti kaže da je stabilnost dinara rezultat povoljnih makroekonomskih kretanja i povećanih izvoznih priliva.
“Za proteklih osam meseci deficit tekućeg računa smanjen je za 58 odsto, a uspostavljanje značajno povoljnije spoljne ravnoteže pozitivno je uticalo na stabilnost kursa. Imajući u vidu da se takva kretanja, pre svega po osnovu rasta izvoza, očekuju i u narednom periodu, stabilnost kursa će biti bolje podržana nego ranije. Nema potrebe za posebnim merama, pošto svojim doprinosom makroekonomskoj stabilnosti, ne samo NBS, već i Vlada, obezbeđuju stabilnost kursa”.
Na pitanje da li će se referentna kamata i dalje smanjivati, jer bankari visoke kamate na kredite pravdaju visokom referentnom kamatom, ona kaže da kretanje referentne kamatne stope zavisi od inflatornih pritisaka, koji su sada u padu.
“Ukoliko dođe do njihovog daljeg smanjenja logično je da će i centralna banka smanjiti referentnu kamatnu stopu. Međutim, tu treba imati u vidu da će inflatorni pritisci u velikoj meri zavisiti i od efekata fiskalne konsolidacije – što ona bude uspešnija, biće više prostora za relaksaciju monetarne politike. U takvim uslovima može se očekivati da će i bankarske kamatne stope biti niže”, kaže Tabaković.
Prema njenim rečima ne treba zaboraviti da na visinu kamatnih stopa značajno utiču i bankarske marže, čiju opravdanost, u pomenutim uslovima, treba preispitati.
“To znači da osim stvarnih troškova koje nameću okolnosti i regulatorni zahtevi ima i izgovora. Smanjenje troškova za banke znači i smanjenje nečijih prihoda, konkretno onih koji štede. Ali, srazmera mora postojati, prilagođavanje je potrebno i na strani prihoda banaka, jer jedino ta svest o međuzavisnosti obezbeđuje kvalitetetan i održiv rast. Podaci pokazuju da je ipak došlo do pozitivnih pomeranja i da kamatne stope na kredite u Srbiji nisu veće nego u regionu. Naravno, govorimo o novoodobrenim kreditima. Od početka godine kod indeksiranih novoodobrenih kredita privredi kamatne stope su u proseku smanjene za oko dva odsto”, kaže ona.
Tabaković dodaje da kamate na novoodobrene kredite u evrima stanovništvu stagniraju u proteklih godinu dana, i kaže da je to pre svega rezultat promene strukture kreditiranja, u kojoj je sada znatno manje učešće stambenih kredita sa niskom kamatnom stopom.
“Praktično, nepromenjene su ostale samo kamatne stope na stambene kredite, dok su stope na potrošačke i ostale kredite stanovništvu u proseku smanjene za oko 0,9 i 1,6 procentnih poena. Ako pogledamo region, kamatne stope na stambene kredite u Srbiji kreću se ispod pet odsto, što je jedino još slučaj u Rumuniji. U Hrvatskoj ove kamate se kreću oko 5,5 odsto, u Bosni i Hercegovini oko šest odsto, a u Bugarskoj i Mađarskoj nešto iznad sedam odsto… Očekujem da će smanjenje kamata na štednju prouzrokovati i dalji pad kamata na kredite, jer jeftiniji izvori omogućuju bankama da sredstva plasiraju po nižim kamatnim stopama”.
Prema njenim rečima bankarsko tržište i bankarski sistem žive sudbinu koju određuju svetska finansijska tržišta i kretanja na njima, ali i države.
“I svaki pojedinačni učesnik pokušava da ostvari dobit i smanji troškove. Najvažnije je da u tom radu, zaradi i štednji, nema varanja i zavaravanja. Kad ovo kažem, mislim na bilanse svakog od nas, kako pojedinaca tako i institucija, na pravila koja propisujemo i kojih se pridržavamo, na ugovore u kojima ne treba da bude nerazumljivih fraza i sitnih slova i na to da imamo funkcionalnu povezanost, međuzavisnost ali i da nam je neophodna svest o ograničenjima”, kaže Tabaković.