Duguju i oni koji žive u uverenju da su baš svaki račun i ratu isplatili na vreme, pišu Večernje novosti. U njihovo ime pozajmila se država i to više od 15 milijardi evra.
Tu su i zajmovi građana kod banaka, neizmirene obaveze prema “Elektroprivredi Srbije“, “Srbijagasu“, toplanama… Ako bismo sve obaveze stonovništva, ove direktne, ali i indirektne, sabrali, cifra bi dostigla malo više od 20 milijardi evra. A na svakog građanina Srbije došlo bi 2.915 evra duga. Da bismo zaradili ovu sumu, svako od nas morao bi da radi punih osam meseci. I da ne troši ni dinara na sebe.
Najveći deo zajedničkih obaveza građana Srbije je javni dug zemlje. On sada iznosi 15,3 milijarde evra. U dinarima cifra je skoro nesaglediva – 1.771 milijarda.
Nova vlada poručuje da joj do kraja godine treba najmanje tri milijarde evra i potražiće ih kod finansijskih institucija. Tako da bismo ovu godinu mogli da ispratimo zaduženiji za još 470 evra po stanovniku.
Građane sa pravom brine zaduženost države koja u poslednje vreme raste i apsolutno, ali što je mnogo opasnije i relativno u odnosu na bruto domaći proizvod – objašnjava profesor Hasan Hanić, dekan Beogradske bankarske akademije. – Zbog rasta javnog duga mi kao građani moramo da očekujemo porast poreza koje direktno plaćamo, ali i onih, poput poreza na dodatu vrednost, koje na nas prevaljuju proizvođači i trgovci.
Građani Srbije bankama na ime kredita duguju ukupno 602,2 milijarde dinara, pokazuju podaci Kreditnog biroa. Iznos u dinarima raste, 2,4 odsto u odnosu na prethodni mesec, ali gledano kroz evropsku valutu – dug se smanjuje. Početkom godine građani Srbije su bili u proseku 818 evra u kreditima, a danas – 716 evra.
Statistički gledano, zaduženost građana će rasti i dalje. Kako je većina uzeta u stranoj valuti, a kurs će slabiti, to će dovesti do rasta nominalne zaduženosti. Iako je kreditni potencijal postojećih korisnika kredita smanjen, građani imaju prostora da se dalje zadužuju. Pošto položaj stanovništva zavisi od situacije u preduzećima i kod preduzetnika, a kod njih docnja raste, to će se odraziti i na kašnjenje zaposlenih u otplati rata.
Stanovnici Srbije ne duguju samo bankama. Mnogi ne uspevaju da isplate ni obaveze prema javnim preduzećima. Najveća dugovanja piše “Elektropirvreda Srbije“. Oni nisu naplatili čak 92 milijarde dinara vrednu isporučenu struju. Od toga su građani napravili račun “težak“ 47 miijardi dinara. Kada bi ga ravnopravno svi nosili, po stavovniku bi iznosio 56 evra.
Po visini neizmirenih obaveza sledi “Srbijagas“. Ovo preduzeće potražuje 70 milijardi dinara. Uglavnom je reč o dugu potrošača, a njihovi najveći potrošači su toplane. Ako bi na građane otišlo 20 milijardi dinara duga, svakom stanovniku Srbije bi pripalo po 2.808 dinara ili oko 24 evra obaveza.
Građani Srbije poseduju ukupno malo više od milion kreditnih kartica. Na njima im je na raspolaganju ukupno 79,16 milijardi dinara, a oni su potrošili 36,7 milijardi dinara. Većina rate plaća uredno, ali oko 3,6 milijardi dinara je u kašnjenju. Banke ih čekaju više od tri meseca.
Građani su otvorili ukupno 6.463.215 tekućih računa. Banke su im odobrile dozvoljeno prekoračenje od ukupno 42,8 milijardi dinara. Ne koriste ga svi, ali izvesno je da je 8,6 odsto te sume – u docnji. Znači da su na kraju juna vlasnici tekućih računa više od 90 dana bili u “crvenom“ preko dozvoljenog “minusa“ i to za ukupno 3,68 milijardi dinara.