Veliki trgovci, pak, odlučiće se za dolazak na srpsko tržiše, kad procene da im te investicije mogu doneti profit.
Predsednica Centra za zaštitu potrošaca Srbije Vera Vida istakla je da će dolazak stranih trgovinskih lanaca svakako doprineti unapređenju konkurencije i obaranju cena kod trgovinskih lanaca koji već posluju u Srbiji.
Ona je podsetila da su marže velikih diskontnih trgovinskih lanaca kojih još nema na našem tržištu znatno niže i kreću se od 3,6 do 4,1 odsto, dok su marže trgovca u Srbiji znatno veće i kreću se do 30 odsto.
Monopoli dižu cene
Vida smatra, da bi ukrupnjavanje trgovinskih lanaca u Srbiji značilo veći profit za trgovca i stvaranje monopolskog položaja na tržištu u smislu diktiranja cena, načina plaćanja, poslovanja i slično.
“Monopolski položaj sam po sebi nije kažnjiv, ali njegova zloupotreba jeste. Da li će država uspeti sa tim da se izbori ostaje da vidimo”, poručila je ona.
Unapređenje konkurencije složen je zadatak u postojećoj tržišnoj strukturi, jer je novim Zakonom o trgovini formiranje marži potpuno slobodno, ukinute su razne administrativne procedure kao i Centar za razvoj trgovine, kaže državni sekretar u Ministarstvu trgovine Dragovan Milićević.
Državi ostaje smo jedna mera, da podstiče i stvara uslove za dolazak velikih trgovinskih lanaca koji bi znacajnije mogli da utiču na povećanje ponude, smatra Milićević.
“Dolazak velikih lanaca direktno je povezan sa strateškom odlukom kada će započeti biznis na teritoriji Srbije. Čini se da to ide sporije nego što ocekujemo ali je, nažalost, njihova procedura nastupa na tržištima kakvo je Srbija vrlo komplikovana i duga”, objasnio je on.
Milićević je ukazao da otvaranje malih radnji ne doprinosi značajnije poboljšanju konkurencije, jer male radnje imaju ograničene mogućnosti da nabavljaju robu, pa i teže mogu da dogovore bolje uslove nabavke što bi mogli da dovede do snižavanja maloprodajnih cena. Najcešće su dobavljači malih trgovaca veliki trgovinski lanci koji imaju i veleprodaju.
Godišnje se potroši tri milijarde evra
Godišnji potencijal tržišta Srbije u maloprodaji je oko tri milijarde evra, a dominira nekoliko velikih trgovaca.
Taj potencijal nije veliki i ukazuje na nisku kupovnu moć stanovništa, dok se najviše kupuju egzistencijalna dobra – hrana i piće na koje odlazi više od 40 odsto kućnog budžeta, zatim sredstva za ličnu i kućnu higijenu, a ostali proizvodi – bela tehnika, nameštaj, garederoba znatno manje.
Najveći deo trgovine obavlja se u velikim marketima, a srpsko tržiste maloprodaje ušlo je u fazu povećane koncentracije aktivnosti i 25 velikih distributivnih lanaca drži više od 87 odsto tržišta.
Najveći igrači na domaćem tržištu su Delez Srbija, u čijem su sastavu Maksi i Tempo trgovine koji drži 37 odsto tržišta, zatim Merkator, Univereksport, IDEA, Dis… Tih pet – šest najvećih trgovinskih lanaca imaju više od 70 odsto udela.