Prema Sporazumu o stabilizaciji i pridružuvanju EU (SSP), Srbiji se daje rok od četiri godine da sa odredbom o slobodnoj prodaji zemlje uskladi odredbe postojećeg Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
“Konkretno, reč je izmeni stava tri člana jedan tog našeg zakona koji stranim pravnim i fizičkim licima sada uskraćuje pravo sticanja svojine nad poljoprivrednim zemljištem”, kaže za Novosti Milan Prostran iz Privredne komore Srbije.
Na nešto slično, nastavlja on, nije pristala nijedna druga evropska zemlja, naprotiv. U Poljskoj zabrana prodaje i dalje traje, mada je od ulaska te zemlje u EU, prošlo 12 godina. Hrvatska je uspela da se izbori za moratorijum od sedam godina, a Mađari su ne bi li, posle početnog gorkog iskustva u EU, spasli najvažniji nacionalni resurs, posegli čak i za referendumom.
“Zbog slobodne prodaje obradive zemlje posle ulaska u EU, Mađari su u zapadnom delu zemlje praktično ostali bez suvereniteta, da bi je naknadno kao država ponovo otkupljivali. Onda je premijer Viktor Orban predložio zakon o zabrani prodaje, EU ga za to oštro ukorila, ali je on organizovao referendum i dobio podršku čak 87 odsto Mađara”, objašnjava Prostran.
Na drugoj strani, Srbija će, kako stvari sada stoje, biti jedina zemlja koja je pristala da svoje glavno nacionalno bogatstvo strancima prodaje i pre ulaska u EU!
“Čak i ako se ostvare optimističke prognoze i u EU uđemo 2020. biće to tri godine pošto su stranci već dobili pravo da kupuju naše oranice. Stoga bi ovaj problem trebalo izdvojiti kao prioritetno nacionalno pitanje i, kada u januaru naredne godine počnu pregovori o primeni SSP, insistirati na izmenama sadašnjih odredaba”, kaže Prostran.
Sa tim se, mada put do izmena neće biti lak (saglasnost treba da da svih 28 zemalja članica EU), slaže i Miladin Ševarlić, šef katedre za agroekonomiju Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.
“Treba insistirati da nas bar izjednače sa Hrvatskom koja je, pored moratorijuma od sedam godina, dobila i saglasnost da se državna zemlja trajno izuzme, pa su oni, neposredno pred nedavni ulazak u EU, veliki deo preveli u taj status”, kaže Ševarlić.
U Srbiji je, registrovano 4,2 miliona hektara obradive zemlje, a predmet prodaje strancima bi, najpre, moglo da bude onih oko 450.000 koji su, tokom poslednjih desetak godina, iz društvenog prešli u privatno vlasništvo.
“Reč je o najuređenijim kompleksima, a prvi će oranice početi da prodaju zemljišni špekulanti, neretko i uz zaradu hiljadu puta veću od ulaganja. Jer, neki su najbolju zemlju privatizovali i po ceni od svega desetak-petnaest evra po hektaru, a danas ona dostiže i 15.000 evra”, kaže Ševarlić.
Zemlja se ne prodaje!!!SRAM vAS bilo?
Ovako se samo narkomani ponašaju. SRAMOTA!!!!