On je na predstavljanju novog broja biltena Ekonomskog instituta Makroekonomske analize i trendovi (MAT) kazao da će rast cena u 2013. godini biti sporiji nego u prošloj godini, ali neće biti u ciljanom okviru Narodne banke Srbije od 2,5 do 5,5 odsto.
“Inflacija će sigurno biti preko šest odsto, a kolika će biti zavisiće od okruženja”, kazao je Stamenković.
Urednik MAT-a Vladimir Vučković kazao je da je mesečna inflacija nakon ubrzanja u periodu avgust-oktobar 2012. po prosečnoj stopi od 2,3 odsto usporila, tako da je u novembru iznosila 0 odsto, a u decembru zabeležen pad cena od 0,4 procenta.
On je kazao da je u decembru pojeftinjenje jedne petine potrošačke korpe neutraliseno poskupljenje skoro tri petine potrošačke korpe navodeći da su pojeftinili sveže meso, južno voće i gorivo.
Vučković je podsetio da je u godišnja inflacija u 2012. bila 12,2 odsto ističući da će ova godina biti bolja, ali da ćemo i dalje imati relativno visoku inflaciju.
“U 2013. godini imaćemo inflaciju koja će biti upola one iz 2012. godine, plus minus jedan procentni poen”, ocenio je on.
Vučković je kazao da je industrijska proizvodnja u novembru stabilizovana, ali da zabeležen pad proizvodnje prehrambene industrije od devet odsto.
“Proizvodnja prehramnene industrije nije bila manja od oktobra 2004. godine, a razlozi za pad su suša i jačanje uvoza zbog nižih cena tih proiizvoda u inostranstvu”, ocenio je on.
Vučković je dodao da je pad prehrambene industrije kompenzovan porastom proizvodnje automobila zbog izvoza Fijata i proizvodnje derivata nafne nakon završetka rekonstrukcije Rafinerije nafte u Pančevu.
On je kazao i da je glavni faktor rasta izvoza u novembru bio izvoz automobila.
Prema procemama MAT-a, ukupan izvoz Srbije u 2012. godini porastao je za pet odsto na 8,9 milijardi evra, dok je uzvoz zabeležio rast od tri odsto na 14,7 milijardi evra.
Loš ekonomski učinak Srbije u 2012.
Stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji Bogdan Lisovolik ocenio je danas da Srbija nije imala dobar ekonomski učinak u 2012. godini i da mora da pokrene reforme orijentisane ka privrednom rastu i smanjenju duga.
Lisovolik je kazao je među 20 zemalja centralne, istočne i jugoistočne Evrope u 2012. godini imala najmanji ekonomski rast i najveći budžetski deficit i sa Mađarskom i Albanijom bila među tri zemlje sa najvećim javnim dugom.
On je istakao da se javni dug Srbije koji se procenjuje na više od 60 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) dostigao kritični nivo za zemlje u razvoju dok je pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2012. procenjen na dva odsto.
Zbog toga je hitno potrebna fiskalna konsolidacija, istakao je on navodeći da je pozitivno što su u budžet Srbije za 2013. godinu uključene bitne mere za fiskalnu konsolidaciju.
“Struktura budžeta za 2013. godinu mogla je da bude bolja u mnogim elementima. Mera koje leže u osnovi budžeta neće biti u punoj meri pretočene u potrebna prilagođavanja. Istovremeno cilj o smanjenju budžetskog deficita na 3,6 odsto BDP-a je preterano ambiciozan”, kazao je Lisovolik.
Prema njegovim rečcima, odbačene su i efikasnije mere konsolidacije kao što su racionalizacija subvencija i finansiranja lokalne samouprave.
Lisovolik je kazao i da su preterano otpimistične i procene rasta BDP-a za 2014. i 2015. godinu od 3,5 i četiri odsto. On je naveo i da u Srbiji nisu najbitniji problemi kratkoročne prirode već oni strukturalne i fundametnalne prirode što prikazije i visok nivo tekućeg plantnog deficita zbog niskog izvoza.
“Fundamentalni problemi mogu biti rešeni samo strukturnim reformama”, ocenio je on i naveo da bi četiri osnovna stuba strukturnih reformi u Srbiji trebalo da budu reforme tržišta rada, penzijskog sistema, sektora javnih preduzeća i poslovnog okruženja.
Lisovolik je ocenio da postoji određen napredak u reformisanju javnog sektora i olakšavanju uslova poslovanja kroz smanjenje birokratskih procedura, dok je manje učinjeno na reformama tržišta rada u kojem bi trebalo izmeniti Zakon o radu i uslove kolektivnog ugovaranja, kao i reformi penzijskog sistema koja bi trebalo i da smanji izdvajanja za penzije iz budžeta.
“Ključno je da se sva četiri stuba reformi pokrenu istovremeno jer su tada najbolji efekti”, kazao je stalni predstavnik MMF u Srbiji Bogdan Lisovolik.