Mnogo detalja sporazuma tek treba razraditi, ocenjuje agencija AP i dodaje da će uspeh sporazuma umnogome zavisiti od toga da li strožija fiskalna pravila mogu ubediti Evropsku centralnu banku da oslobodi veća sredstva za kupovinu nenaplativnih dugova u evrozoni.
Dogovor je potpisalo 17 zemalja EU koje koriste evro i Danska, Letonija, Litvanija, Poljska, Rumunija i Bugarska, koje bi eventualno mogle da uvedu zajedničku valutu.
Velika Britanija je kategorično odbila sporazum, dok su Švedska, Mađarska i Češka ostavile mogućnost da potpišu sporazum u nekom trenutku.
Sporazum je potpisan zato što su u prethodne dve godine zemlje evrozone potresene dužničkom krizom koja je ugrozila i zajedničku valutu. Nemačka i Francuska su se posebno zalagale da se nova pravila pridaju osnovnom sporazumu EU kako bi se tržišta uverila da će sve članice moći da otplaćuju svoje dugove i da se slična kriza neće ponoviti.
Tih 23 zemalja će morati zakonski da se obavežu da će deficit držati ispod 0,5 odsto bruto društvenog proizvoda i da se to može prekršiti samo u vanrednim okolnostima ili u borbi protiv recesije. Evropsku sud pravde će obezbediti da se sve države pridržavaju sporazuma.
Kada neka od članica u deficitu probije plafon od tri odsto bruto društvenog proizvoda, automatski će snositi posledice, osim ako se tome ne usprotivi kvalifikovana većina članica.
Sada će biti teže da neka zemlja spreči da njena država-partner bude kažnjena zbog kršenja pravila o dugu i defictu. U prošlosti su neke vlade česte štitile partnere od sankcija. Sada sve države moraju svojim partnerima unapred da kažu koliko planiraju da se zaduže kroz prodaju obveznica. Dogovoreno je i da evrozona zajedno s drugim članicam EU koje to žele, da do 200 milijardi evra Međunarodnom monetarnom fondu, tako da taj fond može pomagati u zaštiti evrozone.
Novi fond evrozone, Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM), zameniće postojeći Evropski fond za finansijsku stabilnsot (EFSF) godinu dana pre nego što je planirano – u julu 2012. Odlučivanje u ESM biće pojednostavljeno u vanrednim situacijama tako da će u odlučivanju o pomoći zemljama u problemima biti potrebna većina od 85 vlasnika kapitala. To bi trebalo da spreči manje zemlje da blokiraju ili uspore hitne mere, kao što se ranije događalo.
Evrozona će smanjiti pravila koja su primoravala banke i druge privatne investitore da preuzmu gubitke kada zemlja dobija pomoć od ESM-a. Pritisak da se nametnu gubici vlasnicima obveznica smatrao se krivim za pogoršanje krize.
Lideri Evropske unije nisu uspeli da postignu dogovor o povećanju stabilizacionog fonda koji trentno raspolaže s 500 milijardi evra. Oni su obećali da će to pitanje ponovo biti razmotreno u martu sledeće godine, nešto pre nego što bude uspostavljen ESM.
Takođe nije dogovoreno da se da jasan signal da će Evropska centralna banka imati veću ulogu u suzbijanju krize masovnom kupovinom obveznica od zemalja u problema kako bi troškovi pozajmljivanja bili pod kontrolom.
Nisu dogovorena ni veća ovlašćenja Evropske komisije u fiskalnoj politici članica koje ne poštuju pravila, kako su zahtevali predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej i neke države.
Nije dogovoreno ni da se iz fondova za pomoć direktno dokapitaluzuju banke u problemima, što bi moglo da spreči pojedine zemlje da se više zadužuju kada moraju da isplaćuju kreditore.
Podsticaj akcijama
Sporazum lidera Evropske unije da gotovo sve članice tog bloka tešnje povežu svoje ekonomije dao je danas skroman podsticaj tržištu akcija jer lideri nisu postigli jednoglasnost u pogledu tog plana.
U Evropi je nemački indeks akcija DAX danas bio u porastu 0,8 odsto, na 5.922 poena. Francuski CAC-40 je ojačao 1,2 odsto, na 3.133 poena, a FTSE 100 vodećih britanskih akcija 0,2 odsto, na 5.496 poena.
Akcije su ranije u Aziji bile pod pritiskom opreznih reakcija na sporazum lidera EU. Japanski Nikei 225 je snižen 1,5 odsto i zaključen je na 8.536,46 poena.
Akcije u Kini su pretrpele skromniji pad nego na ostalim azijskim tržištima posle objavljivanja podatka da je inflacija u toj zemlji u novembru snižena više nego što se očekivalo, na 4,2 odsto. Šangajski kompozitni indeks se na zaključenju poslovanja povukao 0,6 odsto, na 2.315,27 poena.
Evro je ugovaran po nepromenjenoj vrednosti od 1,3354 dolara, prenela je agencija AP.
Analitičari smatraju da će rešenje za dužničku krizu u zoni evra biti nađeno samo ako Evropska centralna banka (ECB) preduzme aktivniju ulogu, možda uz pomoć većih kupovina vladinih obveznica na tržištima. ECB i sada kupuje obveznice članica evrozone, ali nerado i samo u manjim količinama.