On, naprotiv, smatra da je srpski bankarski sistem jedan od stabilnijih u regionu i navodi da su domaće banke visoko kapitalizovane i likvidne.
“Devizna štednja građana je ne samo osigurana od strane države do nivoa od 50.000 evra po jednom štednom depozitu, već i relativno visok nivo deviznih obaveznih rezervi predstavlja dodatnu garanciju ne samo likvidnosti, nego i solventnosti banaka kod kojih se nalaze depoziti građana”, naveo je guverner.
Šoškić je objasnio i da su banke sa osnivačima iz Grčke domaća, nezavisna, pravna lica koja su neposredno pod nadzorom NBS.
“Vrlo verovatno će sled događaja u Grčkoj uticati potencijalno i na ukupan nivo gubitaka koje će banke u Grčkoj imati. Ali, to nisu samo grčke banke, već i druge međunarodne banke koje su izložene prema grčkom javnom dugu, ali su to odvojena pravna lica od domaćih banaka i za njihove potencijane gubitke naše banke ne odgovaraju”.
“Gubici u evropskim bankama mogu imati posledice na funkcionisanje matičnih banaka u Evropi, a određenim kanalima može se odraziti i na poslovanje njihovih subsidijara u zemljama centralne i jugoistočne Evrope”, rekao je Šoškić.
Prema njegovim rečima, NBS je u poslednje dve godine promenom strukture zahtevanih obaveznih rezervi, stimulisala dugoročne izvore finansiranja u bankama i tu je došlo do bitne promene na bolje.
Guverner je istakao i da se ne očekuje da se neke banke nađu u lošem finansijskom položaju, kao što je to bio slučaj sa “Agrobankom”, koja je, prema njegovim rečima “izuzetak koji treba da potvrdi pravilo da su banke visoko kapitalizovane, da su solidne u svom izveštavanju, i prema NBS, i prema svojim akcionarima”.