Sada se tek poneka srpska kompanija odlučuje da uzima nove pozajmice, a većina vraća stare. U Narodnoj banci Srbije smatraju da je da se naše firme više ne zadužuju van zemlje tako intenzivno zbog pooštravanja uslova na međunarodnom tržištu, ali ekonomisti tvrde da domaća preduzeća i ne mogu da uzimaju nove kredite, jer loše posluju.
Tokom septembra i avgusta prošle godine više je zajmova vraćeno, nego što je uzeto. Ovo je dugoročan dug, a kratkoročne obaveze su iznosile 198 miliona evra.
“Na smanjenje korišćenja kredita najviše je uticala kriza koja je prouzrokovala smanjenje spoljne i unutrašnje tražnje, kao i pooštravanje uslova zaduživanja na međunarodnom tržištu. U takvim uslovima preduzeća manje investiraju u proširenje kapaciteta, što se odražava na smanjenje njihove zaduženosti”, navode u NBS.
Od januara do novembra 2013. Srbija se u inostranstvu razdužila za 866 miliona evra. Od toga javni sektor je vratio 131 milion, banke i preduzeća 581, odnosno 154 miliona evra.
“Naše firme bi i dalje mogle da se pod povoljnim uslovima zadužuju van Srbije da dobro posluju. Problem je što one više ne ispunjavaju uslove za prekogranične zajmove, odnosno nemaju dobre bilanse. Kriza je učinila svoje, jer i nekada prvoklasne kompanije imaju probleme. To je samo odraz stanja u našoj privredi”, smatra Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Naša preduzeća “tražila” su sredstva u inostranstvu, jer su uslovi bili bolji nego u zemlji – povoljnije kamate, grejs periodi, rokovi otplate. Kamate koje su se nudile van granica Srbije iznosile su od četiri do osam odsto godišnje.
To u Srbiji firme nisu nikada mogle da dobiju. Sada se domaćim privrednicima nude krediti uz kamate od čak 15 odsto u evrima, dok su dinarske pozajmice “naplaćuju” zaradom većom od 20 odsto.