Na mesto predsednika Privredne komore Srbije Sertić je došao u jednom od najturbulentnijih vremena ove institucije. Privrednici više nisu obavezni da budu članovi, a time i finansijeri ove institucije, pa je pitanje kako će komorski sistem Srbije, star gotovo vek i po, preživeti ove promene.
Sertić, dugogodišnji privrednik, stajao je rame uz rame sa poslovnim svetom koji se i do sada trudio da menja komorski sistem. Danas je ova promena nužna, a novi predsednik PKS njen nosilac.
“Mala i srednja preduzeća svuda u svetu najaktivniji su deo privrede. Kod nas se i veliki deo preduzetničkog korpusa ‘preklapa’ sa malim preduzećima jer preduzetničke radnje često imaju više zaposlenih i bolju operativu nego neko malo preduzeće.
Procentualno, mali broj tih preduzeća zastupljen je u komorskom sistemu Srbije. Od 220.000 preduzetničkih radnji možda se ozbiljno komunicira sa 5.000-10.000. Najmanje 70 odsto privrednika nije uključeno ni u jednu aktivnost”, kaže on.
Zbog čega je to tako?
Sistem je amorfan, komplikovan, „težak“. Nije prilagođen potrebama savremenog doba i modernog tržišta. Kad to kažem mislim na celokupan komorski sistem Srbije, ne apostrofiram Privrednu komoru Srbije. Sistem regionalnih komora kakav postoji u Srbiji ne postoji gotovo nigde u svetu. Nedopustiv je nivo samostalnosti i otuđenosti od nacionalne komore. Posledica je nepostojanje konzistentne nacionalne ekonomske politike. Zbog toga je neophodna reforma komorskog sistema.
Kakav je odnos komore prema preduzetnicima?
Najveći broj preduzetnika ne dobija kvalitetne informacije o tome šta se radi i nisu uključeni u aktivnosti Komore, makar i tako da budu redovno informisani. Nije dovoljno to što se informacije objavljuju na web sajtu. Moramo da krenemo iz kancelarije na teren, da ljudi koji operativno rade sa preduzećima upitaju preduzetnike šta im treba. Treba, na primer, da otvorimo kancelarije za savetovanje.
Kakav se sistem može očekivati u budućnosti?
Ne treba otkrivati toplu vodu. Posetio sam komore u drugim zemljama, upravo da bi velika iskustva iz sveta preneli i kod nas. Srbiji je najbliži nemački i austrijski model. Od komorskih sistema u regionu mislim da je onaj u Hrvatskoj daleko najbolji. Sve države koje su imale čvrst i dobro pozicioniran komorski sistem su na mnogo bolji način preživele krizu, jer je komunikacija ljudi koji vode firmu i ministra koji upravljaju privrednim sistemom mnogo bolja i kvalitetnija. Glavna zamerka naših ljudi je što je ta komunikacija nedovoljna, iako u određenoj meri postoji.
Opravdana?
Nisu svi zahtevi privrede na pravi način uspeli da budu prosleđeni Vladi. Treba znati da Komora nije opozicija Vladi, već komplementarno telo koje zajedno s njom treba da utiče da se donose bolji zakoni. Postoje jasna ograničenja do kojeg nivoa mogu da idu ingerencije države. Sve što je „ispod“ treba da bude posao Komore. Stav nekog velikog preduzeća koje ima mnogo zaposlenih radnika može da se čuje direktno u Vladi – oni plaćaju velike poreze i imaju pravo i mogućnost da nekom ministru direktno izlože svoje probleme. Ali, šta da rade male firme? Ta veza treba da bude komorski sistem. Male firme interesuju mali problemi – dobar primer je ukidanje firmarina, to je potez koji će svaki preduzetnik u Srbiji pozdraviti.
Da, ali tu meru, na primer, nije predložila Privredna komora Srbije, nego Asocijacija malih i srednjih preduzeća i Unija poslodavaca. Zbog neaktivnosti komorskog sistema u međuvremenu su u taj prostor „ušla“ druga udruženja. Mislite li da će Komora imati težak posao da te ljude „vrati“ u svoje članstvo?
Naša ideja nije da bilo kome „otimamo“ saradnike, već da stvorimo komorski sistem u koji će preduzetnici sami doći, ne da na to budu primorani. Za sve nas je pozitivno što postoje asocijacije i vodiću politiku prema kojoj svi treba zajedno da sarađujemo. Komorski sistem Srbije ima tradiciju dugu 156 godina. On je važna stvar za državu i treba da bude jedinstvena organizacija koja će svojim radom i uslugama sarađivati sa raznim javnostima – drugim asocijacijama, preduzećima, građanima, državom. Na taj način stvoriće se odnos koji je suštinski bitan za razvoj države.
Nemački ministar privrede nedavno je izjavio da bi, kad bi tamošnja komora pružala samo obrazovne usluge, to bilo toliko značajno da bi to bio razlog da postoji. Ne može se, na primer, samo sistemom redovnog obrazovanja postići sve što može komorski sistem – prekvalifikacijama, obuci ljudi za specifične delatnosti. Za neke od tih stvari pojedinci nemaju finansijski interes, ali Komora koja ima određene budžete takve usluge može da pruža. Kako preduzetnici koji, na primer, jedva plaćaju i redovne obaveze, da nađu sredstva da se dalje školuju – a obrazovanje nam je danas potrebnije nego Nemcima. Elem, Komora ne treba da radi previše poslova. Treba da ima pet ili 10 strogo definisanih poslova, ali oni moraju da budu organizaciono i operativno sprovedeni do najniže teritorijalne jedinice.
U zemljama gde su komore najrazvijenije članstvo je obavezno. Da li je u adekvatnom trenutku u Srbiji ukinuto obavezno članstvo u Privrednoj komori?
Uskoro ćemo predložiti model finansiranja. Važno je da komorski sistem ima stabilno finansiranje. Da bi svoju funkciju mogao da obavlja na pravi način mora da se nađe model adekvatan privrednom razvoju, državnim odlukama i nacionalnim strategijama, kako bi postojala organizacija koja je dovoljno jaka i čvrsta da pruža dobru podršku privredi, a da ne izlazi na tržište. Jer, ako izađemo na tržište onda ćemo se svi baviti samo komercijalnim uslugama. Komorski doprinos ne treba da bude namet, već investicija za svako preduzeće i treba da bude adekvatan onome što firma radi. Ako preduzeće ostvaruje veliku dobit i ima ozbiljne poslove, srazmerno tome treba i da plaća više od neke firme koja jedva preživljava. Takva firma ne treba da ima nikakvu obavezu plaćanja članarine, već Komora treba da joj pomogne savetima, uslugama, stručnom pomoći da se osposobi da bude konkurentna. U tom slučaju ne postavlja se pitanje kakav će zakon biti, hoće li članstvo biti obavezno ili dobrovoljno. Kakav god sistem da bude, uz preduzeća će biti ljudi iz Komore koji su im potrebni.
Kako će izgledati reforma?
Formira se jedinstven komorski sistem. Ta rečenica sama za sebe dovoljno govori. Trenutno postoji dvadesetak komora koja svaka radi za sebe. Neprirodno je da regionalna komora radi međunarodni sajam u inostranstvu. Postoje regionalni sajmovi, postoji međunarodna saradnja i na lokalnom nivou, ali to ne može da se radi separatno. Ne može nacionalni program koji je vezan za svaki deo Srbije voditi jedna regionalna komora, jer ona zastupa interese svog regiona ili grada, a nama su ti programi od nacionalnog značaja – važno nam je da od Subotice do Surdulice imamo okupljene ljude kojima možemo da pružimo određene usluge.
Ali mora se obezbediti i prodor lokalnih interesa do vrha. Kako to postići?
Preduzeća često imaju čitav korpus problema. Probleme koje imaju sa opštinom ili gradom treba da rešava lokalna privredna komora. Nacionalni komorski sistem može da bude informisan i da pomogne u rešavanju ako to ne može da se reši u lokalu. Međutim, kad je reč o problemima koji treba sistemski da se rešavaju, onda ti problemi treba da budu podignuti na nivo nacionalne komore koja će to da prezentuje. Ali to ne znači da može da se pojavi jedan privatnik iz neke male sredine i traži da se neki zakon promeni. Često sam spominjao da privrednici i državni aparat treba da budu kao „jing i jang“, ali u smislu jedinstva, a ne suprotnosti, gde svako ima svoje interese. To zajedništvo niko drugi ne može da iznese, nijedna druga asocijacija.
Veliki broj preduzeća osnovan je a da preduzetnici nemaju dovoljno znanja kako da ih na najbolji način vode. Naš posao je da im pomognemo da sve stvari rade kvalitetnije i jeftinije, da bi profit bio veći, da bi oni bili zadovoljniji i da bi imali više vremena. S druge strane, veoma važna uloga komorskog sistema je da pomogne mladima da otvaraju sopstvene firme, a ne da im bude san da se zaposle u nekoj državnoj firmi.
Hoćete li smanjivati troškove postojećeg sistema?
Kako da ne. Postoje određene ideje kako da preduzeća plaćaju jedan doprinos koji će biti manji od zbira doprinosa koje danas plaćaju.
Kakva je saradnja sa međunarodnim institucijama?
I tu postoji veliki potencijal, ali smo mi često ti koji ne tražimo mogućnosti. Vrlo često sam u Briselu – često imamo mogućnost za saradnju sa EU, ali nas tamo nema. Nedavno nam je gost bio doktor Pol Rubik, koji je skoro dve decenije parlamentarac i predsednik i potpredsednik nekoliko odbora u Evropskom parlamentu. On nam je “otvorio” nekoliko mogućnosti za saradnju. Zanimljivo je da iste probleme na preduzetničkim skupovima možete da čujete i od evropskih kompanija. I njima banke traže tri puta veću hipoteku od kredita, visoke su kamate…
Nedavno sam bio u Budvi na sastanku Asocijacije balkanskih komora gde se razgovaralo o potrebi povezivanja preduzeća iz regiona. To je i moj plan. Naime, kada bismo zajedno nastupali na trećim tržištima sigurno bismo bili konkurentniji jer preduzeće iz Srbije, recimo, ili iz Hrvatske teško da može samostalno da dobije posao. Međutim, udruženim u alijanse šanse su nam mnogo bolje. I Privredna komora Srbije će raditi na tome da se ove ideje sprovedu u delo.