Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku i Republičkog fonda PIO u Srbiji 585.923 radnika i 133.756 penzionera svakog meseca prihoduje više od prosečne republičke plate, pišu Večernje novosti. Ipak, ”ozbiljnije” iznose zarađuje daleko manji broj njih pa sa više od hiljadu evra mesečno raspolaže tek 87.008 građana.
Zoran Popov, ekonomski analitičar, kaže da je za život bez stresa potrebno da plata bude između 110.000 i 150.000 dinara “jer tek sa toliko novca možete da poplaćate sve troškove i da vam ostane koji dinar za letovanje, benzin, garderobu…
“Upravo se tako živelo krajem osamdesetih jer su plate bile u tom rangu”, kaže on.
Popov dodaje da je danas takvih građana manje nego pre tri decenije, ali više nego što tvrdi statistika, jer mnogi ne prijavljuju svoje realne prihode. Zato se procenjuje da bar pola miliona građana, mahom onih koji rade kao samostalni preduzetnici i vlasnici radnji i preduzeća, imaju plate više od 1.500 evra mesečno, ali to ne žele da ”ozvaniče”. U okviru tog proseka se kreću i zarade mnogih univerzitetskih profesora, direktora ili bankara.
Dušan Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, smatra da bi danas pristojna plata trebalo da bude bar 110.000 dinara jer je potrošačka korpa za tročlanu porodicu već premašila 60.000 dinara.
“Danas većina ne može da živi pristojno, i takav život je postao ‘privilegija’ za jednu grupu građana koji zarađuju iznad proseka. U Srbiji tek 15 odsto zaposlenih živi dostojanstveno, dok ostali jedva preživljavaju. Solidna primanja danas imaju radnici u javnom sektoru i velikim kompanijama kao što su ‘Telekom’ i EPS, ali i u finansijskim organizacijama, osiguravajućim kućama”, kaže on i dodaje da je radnička srednja klasa usled tranzicije pretrpela najveće udare i da je danas gotovo pred uništenjem.
Slobodan Cvejić, profesor sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu tvrdi da novac nije nužno presudan da taj sloj preživi.
“Srednja klasa nije srednji platni razred. To su ljudi koji drže određene pozicije u društvu i obnavljaju sistem koji je dominantan u društvu. Oni obavljaju funkciju i onda kada im se, kao u današnje vreme, pogorša materijalni položaj. To znači da srednja klasa ne umire, već naprotiv, pokazuje da i u kriznim vremenima uspeva da se održi i snađe”, kaže on.
Statistika pokazuje da prosečna porodica najviše novca daje za hranu, potom komunalije, dok u obrazovanje ulaže 0,8 odsto, a na kulturu 4,8 odsto ukupnih prihoda.
Prosečna tročlana porodica u Srbiji, računaju u Republičkom zavodu za statistiku, na hranu troši 22.072 dinara svakog meseca, dok na garderobu daju 2.349 dinara, za komunalije 7.616, prevoz 4.147 dinara… Ove stavke prosečnu porodicu koštaju 51.191 dinar.
Eto do čega nas je dovela prethodna vlast, samo što ne pitamo pošto vazduh.
Ta nekolicina koja živi na visokoj nozi, to su mahom ljudi koji su se brzo obogatili (poslednjih 12 godina, krijući se iza lika i dela Đinđića.
Srednje klase nema zato što nema posla za nju, sve firme su zatvorene i pogašene, a novac je u tuđim džepovima.
Da nije lako, nije – ali da ga preterase ovi sa 110 – 150 hiljada mesecno, i to stoji.