“Priča se da se mnogo zadužio, zbog čega mu se u novembru prošle godine obesio otac ” kaže komšinica. ” Radovan je već duže živeo sam, jer su ga, zbog dugova, napustile supruga i dve ćerke. Često su neki ljudi iz njegove kuće i prodavnice odnosili stvari da bi namirili potraživanja”.
Komšije kažu da je Živković uzeo kredit, ali nije mogao da plaća rate, jer je izgubio posao u „Remontu“. Umesto njega, nekoliko poslednjih rata isplatili su, navodno, žiranti.
Od početka ove godine registrovane su tri smrti zbog dugova, a i lane ih je bilo nekoliko. Između ostalih, kragujevački biznismen Milan Stevanović ubio se posle neuspelih pregovora s bankom koja mu je zaplenila kuću, dok su u njoj bili izvršitelji.
Prema podacima Unije poslodavaca, od 2005. godine zbog dugova ubilo se ili umrlo od posledica stresa više od 90 preduzetnika. Kada se tome dodaju i obični građani, broj premašuje stotinu.
Put u „dužničko ropstvo“ građana počeo je pre deceniju. Ekspanzija banaka u našoj zemlji kreće kad i gašenje privrede, primećuje ekonomski analitičar Zoran Popov. Banke su bukvalno građane vukle za rukav zbog „povoljnih“ kredita:
“Treba kriviti banke, ali još više državu, koja mora da vodi računa o svojim građanima. Nerealno je da strane banke brinu o našim ljudima”.
Građane, od kojih su mnogi neuki, a bukvalno željni svega, niko nije upozorio na opasnosti od zaduživanja.
“Poverovali su političarima da će da teče med i mleko! Država sada treba da izađe sa predlogom rešenja, ali i da stručnjaci upozoravaju potencijalne dužnike ” kaže on.
Španija je, recimo, zabranila bankama prodaju stanova pod hipotekom. Dejan Gavrilović iz Udruženja bankarskih klijenata „Efektiva“ kaže da bi i naša zemlja mogla da donese zakon o ličnom bankrotstvu, koji bi trebalo da zaštiti dužnike:
“Sve je više onih koji ne mogu da vraćaju kredite. Javljaju se i žiranti iz unutrašnjosti koji dele sudbinu dužnika jer im stavljaju administrativne zabrane i plene stvari”.
I u Uniji poslodavaca poslednjih pet-šest godina upozoravaju da će građani doživeti finansijski slom.
“Ceo sistem, od opštine do vrha, usmeren je da oteža, umesto da olakša ljudima život. Nije ni čudo da oni koji su u posao uložili sve što su sticali tri decenije, na kraju psihički pucaju” kaže Dragoljub Rajić iz Unije.
U svemu tome je i mentalitet naroda u kome dugovanje nije vrednost. Tradicionalni moralni sistem podrazumeva blagovremeno izvršavanje obaveza, objašnjava etnolog i antropolog Bojan Jovanović:
“Nepismeni ljudi imali su način da obe strane vode evidenciju o dugovanju. Dug je bio sramota. Poznata je narodna krilatica „Dug je zao drug“.
Međutim, tradicionalnom mentalitetu suprotstavile su se devedesete, kada su dugovi devalvirali, pa su ljudi za male iznose mogli da ih vrate. Stekli su iluziju da mogu na njima i da zarade. Posledice toga ostale su i danas.
“Način na koji se ovaj čovek ubio, samospaljivanjem, simboličan je, jer polako umiranje u bolovima, kao kod Ahila, nosi poruku za okolinu. To je poruka sredini da je osoba žrtva i da očajnički vapi za pomoći ” kaže Jovanović.