“Budžet svakako neće biti spasen prodajom Telekoma, niti je to osnovna ideja za to preduzeće. Mi budžet spasavamo, pre svega, ozbiljnim merama štednje i razvojnim politikama koje primenjujemo u Srbiji, ali Telekom Srbija mora sebi da obezbedi budućnost – danas Telekom dobro funkciniše i radi, ali to ne znači da će tako da bude za tri ili pet godina”, rekao je Sertić za RTV Vojvodinu.
On je kazao da će država u saradnji sa privatizacionim savetnikom, francuskom kompanija Lazard, objaviti poziv za prikupljanje javnih ponuda i pozvati svetske kompanije sa kojima smo ili nismo već razgovarali o tome.
“Pozvaćemo ih da dostave svoja pisma o zainteresovanosti u kojima treba da dostave modele i predloge za Telekom, pa ćemo videti ko će koliko da da, ali od cene su važnije izvesnost i investicije nego”, rekao je ministar privrede.
On je istakao da to znači da država neće dati Telekom odmah onome ko ponudi dve milijarde evra, umesto nekom ko ponudi milijardu i po, već da će glavni kriterijum biti da Telekom dugoročno dobro radi i zapošljava radnike.
U Sankt Peterburgu razgovori o izvozu Fijata u Rusiju
Sertić je najavio da će se na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, od 18. do 20. juna, razgovrati i o izvozu Fijata u Rusiju, Kzahstan, Belorusiju i Jermeniju, ali i da treba dobro razmisliti oko toga s ozbirom da će te zemlje tražiti reciprocitet za njihove jeftine automobile.
Sertić je na RTV Vojvodini, na pitanje da li je izvoz Fijata u Rusiju na dugom štapu i da je ranije bilo najavljeno da će taj izvoz krenuti krajem maja ili početkom juna, rekao da je Rusija već najavila da će tražiti reciprocitet za bescarinski izvoz svojih automobila u Srbiju, kao i da će reciprocitet tražiti i druge zemlje njihove Carinske unije.
Sertić je kazao da te zemlje imaju jeftinije automobila koji su jeftiniji od onih koji se prodaju u Srbiji i da bi se njihov uvoz odrazio i na prodaju Fijatovih vozila u Srbiji.
“Mi smo imali najave da će se na Evroazijskom ekonomskom forumu naći i pitanje izvoza Fijatovih automobila, međutim u međuvremenu su stigle druge informacije da ne postoji potpuni konsenzus oko toga, pa je zato to povučeno sa sastanka”, rekao je Sertić dodajući da je ta stvar stavljena na čekanje i usaglašavanje.
Sertić je kazao da će se tokom Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu, ipak, razgovarati o Fijatu i izrazio očekivanje da ćemo u naredna dva dana imati jasniju situaciju oko izvoza automobila iz Srbija na ta tržišta.
On je rekao da Srbija isto to tražila za sireve, šćer, cigarete, alkohol i drugo, što je takođe na čekanju.
Ministar privrede je potvrdio da je nivo spoljno-trgovinske razmene s Rusijom pao za 19 odsto zbog ukrajinske krize, ali i da je Srbija zabeležila povećanje od gotovo 30 odsto u izvozu poljoprivrednih proizvoda u Rusiju.
Ove godine privredni rast od 0,5 ili jedan odsto
Srbija će ove godine ostvariti privredni rast od 0,5 ili jedan odsto, izjavio je večeras ministar privrede Željko Sertić dodajući da će država ove godine i “ekonomski spasiti” između 80 i 100 preduzeća koja su u procesu privatizacije.
“Zbog poplava smo prošle godine imali smanjenje bruto domaćeg proizvoda od 3,5 odsto, pa je prognoza MMF-a bila da ćemo ove godine imati minus jedan, pa minus 0,5 i sada nula odsto. Ja sam potpuno uveren na osnovu pokazatelja koje danas imamo da ćemo imati pozitivan rast ove godine, a da li će da bude 0,5 ili jedan odsto videćemo”, rekao je Setić za RTV Vojvodinu.
On je kazao da će na visinu rasta uticati kakve će biti okolnosti u Srbiji do kraja godine, ali i šta će se dešavati u međunarodnim političkim odnosima.
“Jer, nam je regionalna stabilnost veoma važna kao osnova privrednog razvoja”, istakao je Sertić.
Govoreći o privatizaciji 526 državnih firmi, ministar privrede je rekao da su privatizacije objavljene za 44 preduzeća, za 17 je produžen rok za privatizaciju do maja naredne godine i da je 10 banja pod posebnim režimom.
“Očekujemo da ćemo između 80 i 100 preduzeća na ekonomski način spasiti, a to znači da preduzeće može i da ode u stečaj, ali će iz stečaja da bude prodato nekom, kroz zakup ili klasičnu privatizaciju i da nastavi da radi. Nama je cilj da kroz sve pravne mogućnosti koje imamo preduzeće vratimo u ekonomski život”, naveo je Sertić.
U 526 preduzeća koja su na spisku za privatizaciju, prema njegovim rečima, ima 92.000 zaposlenih i jedan deo je već uzeo socijalni program.
On kaže da država ima 16 milijardi dinara za zbrinjavanje radnika na razne načine, za šta se vlada izborila u pregovorima sa MMF-om, iako je su ta sredstva veliko opterećenje.
Sertić je dodao da je u prethodnih nekoliko meseci u družavnim preduzećima smenjeno 10 direktora i 27 zastupnika kapitala.