Saša Radulović: Već se lobira protiv reformi

Ministar privrede Saša Radulović uporno tvrdi da Srbija ne bi imala budžetski deficit kad bi država zavrnula slavine i prestala da baca novac u ova tri bunara. Ministar je tom izjavom, a još više angažmanom, već navukao bes interesnih grupa – uživalaca budžetske infuzije koji su pretili da Srbiju oteraju u bankrot. U intervjuu za Novi magazin Radulović govori o merama vlade, otporu njihovom sprovođenju, rasterećenju privrede… 

Očekujete li politička lobiranja protiv ključnih rešenja koja ste ponudili jer najavljenim merama i promenama zadirete u partokratsku državu, dakle ne samo u interese pojedinaca nego i političkih partija?

Očekujem. Odnosno, ne samo da očekujem, to se već dešava. I to je sastavni deo političkog života. Želim da promenim sistem, a postoji i načelna saglasnost da se on promeni. Znam da su načela jedno, a mogućnosti nešto drugo, postoji politička realnost takva kakva je i pokušavam da napravim najviše što je moguće u datim okolnostima i zbog toga toliko agresivno idem ka širokom rešenju. Ako ništa drugo, mi ta pitanja moramo da iznesemo na sto, o njima mora da se razgovara i javnost u Srbiji mora da diskutuje o suštinskim pitanjima, a ne o tabloidnim temama. Otpori su veliki…

Gde? U Vladi?

…Znate šta, nema direktnih otpora u Vladi. Ali, otpori su svuda, stalno nam se otvaraju neki tekstovi i članci u medijima po raznim pitanjima, neke izjave koje bacaju sumnju na ovo što radim.

Očekujete li satanizaciju u delu javnosti i medija?

Naravno. Bio bih neozbiljan kad je ne bih očekivao. Kad dirate u interese, onda vas i to čeka.

Ali zar nije ključna Vlada, ako mere prođu Vladu bez problema onda neće biti satanizacije u medijima. Hoće li ova vaša četiri zakona proći bez problema Vladu?

Mislim da hoće. Ušli smo u ovo vrlo ozbiljno. Ova četiri zakona su ključna da bismo izašli iz problema. Oni su glavni zakoni koji treba da smanje deficit države. Pitanje restrukturiranja preduzeća, javna preduzeća, regulatorna reforma – to su ključne stvari za sistemsko smanjenje deficita.

Dokle ste spremni da pravite kompromise?

To će vam vreme kazati.

Inače, ja nisam pasivan posmatrač kompromisa. Svojim radom kao ministar stičete ili gubite kredibilitet u svakom narednom razgovoru i procesu. Ljudi u Srbiji treba da se naviknu na to, mi smo naučili da na vrhu sedi car i svi pevaju isto što on kaže. Nije tako, pitanja su komplikovana i različito procenjujemo rizike u nekim situacijama.

Postoji li u Vladi konsenzus da sve te mere budu što pre?

Da.

Ali, niste postigli konsenzus oko jedne bitne stvari, rasterećenja privrede smanjenjem poreza i doprinosa?

Ja sam izuzetno uporan čovek. Ovo je postupak ubeđivanja velikog broja ljudi i ja ću raditi na tome, ne mogu da garantujem uspeh, ali mislim da znam šta je kritično važno za našu privredu. Mislim da je smanjenje nameta na rad kritično važno za oporavak domaće privrede i na tome ću raditi.

Mislim da 1. januara 2014. godine nastupa trenutak kada treba rasteretiti srpsku privredu. Mnogo sam razgovarao s Vladom Gligorovim i potpuno smo saglasni oko toga.

Nije pitanje treba li to da se uradi, nego kad treba da se uradi. Rizik da to ne uradimo veći je od rizika da to uradimo. Dozvoljavam da drugi ljudi na drugačiji način procenjuju rizik, sučelili smo mišljenja i moj predlog nije prošao prvi put. To ne znači da to pitanje neće biti ponovo otvoreno. Meni je to lično izuzetno važna stvar i vidim ga kao ključan stimulans privredi, tako reći injekcija adrenalina.

Znači li to da ćete se zalagati da ta mera ipak počne da važi 1. januara 2014. godine?

Ja se za to zalažem dugo vremena i uporno radim na tome. Hoću li uspeti ili ne, to ne mogu sad da vam kažem.

Imamo sve analize, mnogo podataka, proračuna efekata. Evo, na primer, ako smanjimo namete na rad i troškovi budžeta padaju, smanjuju se subvencije javnim preduzećima. Tako da su neozbiljne analize koje kažu da bi smanjenje opterećenja privrede dovelo do rupe u budžetu od 200 milijardi dinara.

Efekti toga stimulativni su za ekonomiju. Ono čega se bojim je da ponovimo ono što smo radili pre godinu dana, a to je smanjenje potrošnje i povećanje nameta, i godinu dana kasnije smo dublje u problemu sa smanjenom privrednom aktivnošću. To je rizik. Ja vidim veći rizik ako se ništa ne uradi na smanjenju nameta na rad. To je moja ocena, ali je u Vladi bilo drugačije mišljenje koje je preovladalo i ja to poštujem.

Jeste li bili blizu da podnesete ostavku?

Ne.

Šta je od toga tačno da ste kovertirali ostavku i da se namerno niste pojavili na sednici Vlade kad je ministar finansija predlagao svoj paket mera?

Ono što mi smeta jeste tabloidizacija čitavog procesa i svođenje na neke zaista nebitne teme. Ništa, naravno, nije istina. A nisam hteo da demantujem stvari koje su besmislene.

Kompletan intervju možete pročitati u štampanom izdanju novog broja nedeljnika Novi magazin.