“Negde do 25. jula očekujemo da će rebalans biti usvojen, a par nedelja pre toga ćemo svakako znati šta je unutra”, poručio je ministar Krstić, koji učestvuje na tradicionalnom samitu ministara finansija i guvernera, koji organizuje beogradski nedeljnik NIN, a Tanjug je medijski pokrovitelj.
Krstić, koji učestvuje na tradicionalnom samitu ministara finansija i guvernera, koji organizuje beogradski nedeljnik NIN, a Tanjug je medijski pokrovitelj, ukazao je, međutim, da će, zbog katastrofalnih poplava koje su u maju zadesile Srbiju, mere Vlade Srbije biti sprovođene po nešto drugačijem rasporedu od prvobitno planiranog.
“Rebalans je trebalo da bude usvojen u junu, a biće u julu i moraće da oslika i posledice od poplava”, rekao je Krstić podstivši da je je najviše štete pretrpela poljooprivreda i infrastruktura na poplavljenim područjima.
Vlada Srbije ni na koji način nije odustala od svojih ciljeva, rekao je Krstić dodavši da će ekonomska slika Srbije u velikoj meri zavisiti od toga kako će se obaviti obnova zemlje.
Krstić je podsetio da je vlada u svom ekonomskom program iznela ciljeve fiskalne konslidacije, koje se mahom odnose na stabilizaciju javnog duga, koji je, kako kaže, od 2008. godine do danas dupliran.
Prema njegovim rečima, deficit budzeta mora da se smanji za 170 milijardi dinara, i to najvećim delom na rashodnoj strani.
Uskoro usvajanje izmena Zakona o poreskom postupku
Krstić očekuje da će izmene i dopune Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji biti u usvojene u parlamentu u narednih nekoliko nedelja, što će pomoći u suzbijanju sive ekonomije i povećati prihode u budžetu.
“Zakon predviđa rigidne mere za one koji se bave nelegalnim prometom duvana, ali i za one registrovane koji u promet stavljaju cigarete bez markica”, rekao je ministar i podsetio da su već usvojene izmene zakona o duvanu koje sprečavaju promet ilegalne trgovine.
Kako je kazao, uskoro očekuje prve konkretne poteze u borbi protiv ilegalnog prometa duvana, i dodao da smatra da kanali nisu nepoznati.
Ministar je ukazao da, kada se govori o smanjenju deficita budžeta za oko 1,5 milijardi evra, samo 500 do 700 miliona može da se smanji suzbijanjem prometa ilegalnog duvana.
“Ako me pitate koliko odmah možemo da uštedimo, reći ću vam sigurno oko 150 do 200 miliona. Toliko je realno u narednih 12 meseci”, poručuje Krstić i dodaje da suzbijanje sive ekonomije može da pomogne da se smanji obuhvat na rashodnoj strani budžeta “tamo gde je bolnije”.
Krstić: Vlada Srbije će da štiti penzionere i minimalce
Sve što Vlada Srbije bude radila u cilju fiskalne konsolidacije, radiće tako da uticaj na penzije bude minimalan, izjavio je danas ministar finansija Srbije Lazar Krstić i dodao da će građani koji zarađuju minimalac biti zaštićeni od linearnog smanjivanja plata.
Krstić je na redovnom samitu ministara finansija i guvernera, koji organizuje beogradski nedeljnik NIN, a čiji je Tanjug medijski pokrovitelj, izjavio da vlada ne planira krizni porez kako bi nadomestila troškove nastale zbog katastrofalnih poplava, i podvukao da neće odustati od onoga što je rečeno u ekspozeu premijera.
“Osim činjenice da smo morali malo da odložimo stvari zbog poplava, ne odustajemo od plana. Odložili smo zakon o umanjenju neto zarada, rekli smo da će to ići u isto vreme kada se bude išlo na korekciju plata. Takođe, razgovaramo sa nadležnim ministarstvom oko dinamike uvođenja platnih razreda”, rekao je Krstić.
Prema njegovim rečima, sada je cilj da se u svetlu novih okolnosti vidi na koji način su poplave uopšte uticale na budžet, i na dinamiku donošenja zakona koji su u planu.
“Negde do 25. jula očekujemo da će rebalans biti usvojen, a par nedelja pre toga ćemo svakako znati šta je unutra”, poručio je ministar.
Kada je reč o penzijama, kaže on, sve mora da se pokuša, kako bi se minimizirao uticaj na penzije, a naročito u domenu sive ekonomije.
“Ima prostora i videćete mnogo u narednih nekoliko nedelja, i kada je reč o akciznim proizvodima, ali i nekih novih rešenja u Poreskoj upravi. Pokušavamo sve kako bi minimizirali bilo šta kada je reč o penzijama”, izričit je Krstić i dodao da je razgovarao i sa direktorima javnih preduzeća o tome kakve su štete od poplava.
Upitan da li zna kada će solidarni porez biti zamenjen smanjenjem plata, Krstić je rekao da u ovom trenutko to ne zna jer se trenutno radi, kako je rekao, na koordinaciji nekoliko aktivnosti, a neke od tih mera su strukturne i zahtevaju više vremena.
Krstić:Nema lakih mera za povratak sa “crvene linije”
Srbija se nalazi na “crvenoj liniji” javnog duga i nema lakih mera za prekidanje “vrzinog kola” koje je nastalo zbog donošenja fiskalno neodgovornih odluka u prethodnim godinama, izjavio je danas u Bečićima ministar finansija Lazar Krstić.
“Jedino što je gore od biranja između više zala jeste kada više nemate tu privilegiju da birate… Kada odlažete odluku toliko dugo, dolazite do crvene linije javnog duga”, kazao je Krstić na tradicionalnom Samitu ministara finansija i guvernera, u organizaciji beogradskog nedeljnika NIN, a čiji je Tanjug medijski pokrovitelj.
On je kao primere vođenja neodgovarajuće fiskalne politike u Srbiji u prethodnom periodu, uporedio plate i penzije u Srbiji sa zemljama u regionu.
Prosečna plata u Srbiji u 2012. godini je iznosila 380 evra, što je za 11 odsto više nego u Makedoniji, a penzija 220 evra, što je za 30 odsto više nego u Makedoniji, kazao je Krstić.
Ja ne vidim u cemu je ove godine fiskalna politika odgovornija nego ranijih godina.
Deficit je rekordan, nisu jos uvek resena preduzeca u restrukturiranju, niti javna preduzeca, tek sad se spominje smanjenje plata, a smanjenje penzija ne sme ni da se spomene.
Bukvalno kad bi sutra drzava smanjila za 50% i plate i penzije, opet ne bismo imali uravnotezen budzet. U tu situaciju smo dosli dugogodisnjim nemarom i nebrigom.
Jednostavno, penzije i plate u javnom sektoru su negde oko 1000 milijardi dinara ili nesto vise od toga. Pola od toga je 500 milijardi dinara, a nas trenutni deficit prognoziram na 400 do 450 milijardi.
Ali treba racunati na pad prihoda koji izaziva smanjenje plata i penzija. Taj pad je u ovakvom drasticnom rezanju nepredvidiv, ali bi bio najmanje 150, a mozda i 200 mlrd.
Jedino resenje koje vidim je bankrot! A onda ce doci i do veceg rezanja plata i penzija.