“Da bi danas cena struje bila održiva, bila bi između 20 i 30 odsto veća nego sada”, kazao je rukovodilac Sektora za eknomsko-finansijske poslove Agencije za energetiku Srbije (AERS) Gordan Tanić na skupu u organizaciji Konferencijskog centra lista “Danas”.
Objasnio je da održiv nivo cene znači da ona omogućava poslovanje s profitom potrebnim za razvoj i nove investicije, i dodao da je cena struje u Srbiji najniža u Evropi.
“Ono što možemo da očekujemo u budućnosti – shodno i direktivama EU i uključenju ekoloških efekata, taksi za emisiju ugljen-dioksida i uticaja obnovljivih izvora energije, neophodnu zamene starih kapaciteta – jeste da će sve to uticati na rast cene”, kazao je Tanić.
Generalni direktor ogranka britanske konsultantske kuće “Parsons Brinkerhof” (Brinckerhoff) u Srbiji Goran Vukojević ocenio je da Srbija ima aktraktivne podsticajne cene (fid-in tarife) za proizvodnju struje iz obnovljvih izvora energije.
To je privuklo i špekulante koji su očekivali brzu zaradu, kazao je on, navodeći da je do 2011. godine bilo prijavljena izgradnja centrala snage 2,6 gigavata za korišćenje obnovljivih izvora energije.
Vukojević je istakao da ipak očekuje da će Srbija narednih godina dobiti nekoliko stotina megavata centrala za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora energije, zahvaljujući velikom potencijalu i primeni strožih ekoloških kriterijuma.
Direktorka Srpskog udruženja za energiju vetra (Sewea) Ana Brnabić kazala je da članice tog udruženja nameravaju da u Srbiji u narednih pet do sedam godina investiraju 1,5 milijardi evra u vetroparkove kapaciteta 1.000 megavata, ali da domaći propisi to otežavaju.
Ocenila je da model ugovora o otkupu struje od povlašćenih proizvođača sprečava projekte veće od pet megavata, pošto međunarodne finanijske institucije ne smatraju da je dovoljna garancija da bi odobrile kredite za te projekte.
Brnabić je kazala da bi taj problem trebalo da reše Ministarstvo energetike i banke, da bi se omogućio počatak ulaganja u vetroparkove u Srbiji.
Direktorka udruženje Sevea je kazala i da je problem za investitora u vetroparkove u Srbije i tumačenje zakona po kojem priljučak za dve troelektrane gradi Elektromreža Srbije, teškoća su i iznenadne izmene Zakona o energetici i lažni projekti odnosno vetroparkovi koji su dobili dozvole lokanih samouprava za izgradnju.
Brnabić je navela da je pet projekata vetroparkova snage 36 megavata dobilo privremeni status povlašćenog prodavca struje i zauzelo deo kvote za subvencionisani otkup struje iz energije vetra, iako su dozvole za izgradnju dobili od lokalnih samouprava, a ne od Ministarsva građevinarstva.
Kako je navela Brbabić, iako su u pojedinim slučajevima dozvole ukinute, ti vetroparkovi i dalje zauzimaju deo kvote od 500 megavata za subvencionisanu proizvodnju struje iz energije vetra u Srbiji.