„Ju Es Stil, najveći investitor u Srbiji, zabeležio je u vašoj zemlji gubitak od 400 do 450 miliona dolara. Ako je potražnja za čelikom opala i Ju Es Stil je insistirao da zbog toga smanji proizvodnju i broj zaposlenih, vlada je onda trebalo da poštuje odluku privatne kompanije”, kaže Tumazos. Američki analitičar je siguran je da je Ju Es Stil zauvek otišao iz Srbije i da se više neće vraćati.
On smatra da je odluka Vlade Srbije da preuzme železaru od Ju Es Stila greška, jer što duže fabrika bude u rukama države, to će duže ostajati bez kapitalnih ulaganja i biće sve više u zaostatku za konkurencijom zbog zastarelosti.
Tumazos smatra da je za smederevsku železaru najgore moguće rešenje da bude u državnom vlasništvu. U tom slučaju će, po njegovom mišljenju, porezi u zemlji biti sve veći, fabrika će propadati jer neće biti ulaganja, a i postoji opasnost od valutne krize kakva je pogodila Grčku.
Pošto smo obavili razgovor, gospodin Tumazos nas je kontaktirao rekavši da je telefonom razgovarao sa predstavnicima kompanije Ju Es Stil koji su mu preneli da su predstavnici Vlade Srbije prema njima bili veoma kooperativni i ljubazni.
“U Ju Es Stilu su mi rekli das u odluku doneli zbog pada potražnje za čelikom na evropskom tržištu i zbog toga što ne vide da će se ta situacija uskoro promeniti. Nesavladiva prepreka je bila i ta što srpskoj železari nedostaju sirovine. Takođe su mi preneli da nisu bili pod pritiscima, već da su svojevoljno doneli odluku da napuste Srbiju”, rekao je Tumazos.
Zašto se niko nije nudio da kupi fabriku od Amerikanaca?
Vlada Srbije je za jedan dolar od američke kompanije kupila smederevsku Železaru US stil.
Ta kupoprodajna transakcija nikoga razumnog nije mogla toliko da ohrabri da se ne bi zapitao kako će to jedna siromašna država usred globalne ekonomske krize da održi proizvodnju čelika kad to nije mogla moćna kompanija sa ogromnim iskustvom.
A ako je tačno da je Ju Es Stil već nekoliko meseci pravio izlaznu strategiju iz Srbije, onda će maštu javnosti nastaviti da golica misterija zašto se nijedna druga kompanija proizvođač čelika nije javila da od Ju Es Stila za jedan dolar kupi železaru u Smederevu, nego je na kraju jedini kupac bila država.
Motiv Vlade da u iznudici povuče ovakav potez, šta god bio, nekome bi u Smederevu „a i šire” mogao da izgleda kao riskantan i hrabar čin kojim se trenutno izbegava najcrnji scenario,
ali šanse na srednji i duži rok da Železara spase Smederevo – nisu velike. Jer, gledano iz današnje perspektive, teško da u svetu ima strateškog partnera kojeg Vlada Srbije može
da nađe za železaru. Da je kojim slučajem takvih zainteresovanih kupaca bilo, sigurno je da bi dosadašnji vlasnik Ju Es Stil već prodao železaru.
Železara jeste izuzetno važna ne samo za Smederevo nego i za privredu Srbije: pola odsto ukupnog bruto domaćeg proizvoda, pet odsto ukupne proizvodnje, 14 odsto izvoza, 40 odsto železničkog transporta. Ipak, u prvi plan je – i u javnom istupu predsednika države Borisa Tadića, premijera Mirka Cvetkovića i državnog sekretara Dušana Nikezića – izbio socijalni momenat: šta će biti sa 5.500 radnika, tj. 20.000 radnika u „reprolancu“ i 100.000 članova njihovih porodica. Propašće.
O tome je, međutim, Smederevci i Smederevo trebalo ranije da misle. Već dve godine na vrata ovog grada, kao na vrata srednjevekovne tvrđave, bezuspešno kuca američka firma Komiko Oil koja je spremna da investira 250-300 miliona evra u rafineriju nafte.I možda Smederevci gašenje železare ne bi ni osetili. Ili ono bar nebi bilo toliki problem. Umesto toga Smederevo vapi – „spasavaj Srbijo“.
Što pre prodati železaru
Da li Vlada uopšte ima računicu koliko će novca biti potrebno za finansiranje poslovanja železare? Ako ima, onda bi i građani Srbije to trebalo da znaju. Važno je da Vlada ispuni obećanje i u što kraćem roku proda železaru. Pitanje je samo – kome? Niko ne veruje da će država u ovim vremenima brzo naći strateškog partnera.
Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević tvrdi da Ju Es Stil zatvara čeličanu zato ”što nije imao tržišta s jedne strane, a s druge zato što se ne koriste svi kapaciteti pa je po toni sve previše skupo”.
To potvrđuje podatak da se trenutno čelik iz Rusije i Ukrajine prodaje po 500 evra za tonu i to je jeftinije od proizvodne cene tone čelika koji se izlije u Smederevu. A konsultant koji učestvuje u nekoliko projekata Evropske unije tvrdi: ”Da je postojalo i 0,1 odsto verovatnoće da će čeličana u Smederevu poslovati s profitom US stil ne bi napustio Srbiju”. I Vlada je, nema sumnje, toga svesna.
Šta čeka Vladu i sve do sada zaposlene objasnio je Željko Veselinović, predsednik sindikalne central Sloga: „Još nisu svi svesni šta ih je snašlo. Mnogi brinu, imali su neku sigurnost, plate su bile redovne i solidne, kolektivni ugovor ih je štitio, važila su neka pravila. Sada je važno da država brzo reaguje i spreči javašluk koji će nastati, jer ima onih koji likuju zbog odlaska Amerikanaca, neki čak misle i na osvete onima koji su im se zamerili, a oni koji su dobili otkaze već misle o povratku”.
Najvažnije je, ipak, da Vlada Srbije i njen „smederevski krizni štab” imaju i takozvani plan B – odnosno odgovor na pitanje šta ako se u dogledno vreme strateški partner ne pojavi. Jer, malo je verovatno da se to desi, a da i dalje važe razlozi (kriza na tržištu, pad konjunkture) zbog kojih je US stil kao strateški investitor napustio Smederevo.
Људима који чине власт(влада, посланици, агенције…)партио-делегатским системом посао је загарантован, па могу експериментисати до миле воље,а да им за то нису потребне ни неке стручне референце нит какво знање; ћуталачку подршку јавности имају.
А да то са железаром ваља, не ваља, свако ко се мало пача у екеономију зна.
Vlada je uradila odlican posao kada je kupila zelezaru. Nece Drzava propasti ako zelezara i pravi neke gubitke, gubitke prave i JAT, zeleznice Srbije, silne agencije za sve i svasta koje je Vlada otvorila i finansira…. Ovo je jedini nacin da se spasu 5000 radnih mesta, tako da je ovo OK, samo da se posle izbora nova Vlada ne predomisli.
Zokster kaze da Vlada – citaj nejaka pleca svih poreskih obveznika u Srbiji od kojih su mnogi i sami ostali bez posla, treba da finansiraju plate i doprinose svih gubitasa : JAT-a, Zeleznice, pa jos i da pravimo nove??? Ne treba nima finansirati plate i doprinose, vec naci nacina da RADE, naprave celik i prodaju ga makar po istoj ceni kao i ostali na trzistu!!! Kako “spasoti” drugacije tih 5000 radnih mesta? Ja ne vidim drugi nacin…
na kocki je propao onaj koji se ,,vadi,, takvi su potezi ljudi na vlasti proizvodne kapacitete su totalno upropastili jer su nestručni da vode državu jer svi njihovi ,,kadrovi,, su postali kadrovi preko noći zahvaljujući politici ,,kupovina,, železare je jedan ,,poen,, u predizbornoj kampanji a posle kao i sve ostalo lako ćemo a mi odosmo u rupu
Dokle da nas lažete sa “modernizacijom” i “unapređenjem proizvodnje”? Zbog takvih priča rasprodasmo Srbiju ! Neće vlada moći u dogledno vreme da uloži u razvoj .. Kakav bre razvoj ? Pa livenje gvožđa je isto već hiljadama godina ! Ono što je Ju Es Stil imao to je tržište ! E na tome poradite ! Povežite se sa sebi ravnima, setite se Titovog vremena i znaćete šta treba da radite !