Upravo su ovakve unakrsne kontrole uticale na proizvođače da poboljšaju kvalitet svojih proizvoda, jer je samo pojavljivanje na ‘crnoj listi’ lošeg kvaliteta obaralo promet i do 50 odsto.
Dok su se ovakva ispitivanja radila, ukupna ispravnost ispitanih i ocenjenih uzoraka je povećana sa 24 odsto na oko 82 odsto, dakle, za gotovo četiri puta. Zato su strahovanja potrošača o tome kakva je ispravnost i kvalitet namirnica sada sasvim opravdana.
“Postoji problem nedovoljne kontrole proizvoda iz uvoza, ali i domaćih proizvođača što povećava rizik da se kupe nebezbedne namirnice” smatra Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača Beograda.
Program uporedne kontrole je grubo presečen kada smo otkrili ozbiljne propuste kod jednog broja proizvoda od mesa i mleka. Privredna komora Beograda, ministarstva poljoprivrede i trgovine, tada su se stavili na stranu loših proizvođača. Pod izgovorom da nema novca, projekat, koji su sufinansirale ove institucije, je prekinut.
Iskustva pokazuju da su ranije nakon tih analiza proizvođači više vodili računa, a kvalitet spornih proizvoda uglavnom se popravljao.
“Objavljivani rezultati uporednih ispitivanja i ocenjivanja kvaliteta uticali su na odluke potrošača o izboru proizvoda pri kupovini” dodaje Bogosavljević. Oni su se opredeljivali za kupovinu najkvalitetnijih proizvoda. Koristi od toga su imali proizvođači najkvalitetnijih proizvoda, jer je rasla tražnja za njihovim proizvodima. Proizvođači, čiji su proizvodi dobili niže ocene kvaliteta, a posebno oni čiji su proizvodi bili eliminisani iz postupka senzornih analiza imali su veliki pad prodaje. Rezultati ispitivanja u akreditovanim laboratorijama ukazivali su i na propuste u radu nadležnih inspekcija.
U danu uzorkovanja za prvo ispitivanje i ocenjivanje kvaliteta pasterizovanog mleka u Beogradu bilo je u prodaji čak oko 90 odsto mleka koje nije odgovaralo zahtevima pravilnika o kvalitetu tog proizvoda.
“Taj procenat u poslednjem ispitivanju, u drugoj polovini 2009. godine, bio je oko jedan odsto mleka u Beogradu” tvrdi Bogosavljević. – U prvom ispitivanju i ocenjivanju kvaliteta osvežavajućih pića bilo je neispravno oko 67 odsto ispitanih uzoraka, a u poslednjem oko 14 odsto uzoraka. Vidno unapređenje kvaliteta zabeleženo je i kod rečne, morske, kao i konzervisane ribe, gde je sa prvobitnih čak 90 odsto uzoraka, koji su odstupali od propisa, kod zadnjeg „merenja“ takvih bilo svega sedam odsto.
Po svaku cenu
Problem nepouzdanog kvaliteta proizvoda od mesa iz uvoza nije samo u neodgovarajućem sistemu laboratorija – kažu u Pokretu potrošača. – On je uslovljen pohlepom za profitom po svaku cenu. Na njoj se uspostavlja zajednički interes uvoznika, prerađivača, trgovine, delova državnog aparata, laboratorija i pojedinih udruženja potrošača i njihovih saveza.