Ovaj dokument Vlada Srbije usvojila je u petak, narednog dana ga dostavila Skupštini Srbije, na čijem sajtu je danas objavljen u celosti.
Kako se navodi u predlogu zakona, makroekonomska projekcija ukazuje na usporavanje realnog rasta BDP – a sa procenjenih dva odsto u ovoj na jedan odsto u 2014.
U narednoj godini planiran je rast investicija u iznosu od 4,7 odsto i rast izvoza robe u usluga za 6,4.
Potrebna sredstva za finansiranje budžetskog deficita, nabavku finansijske imovine i otplatu glavnice po osnovu dugova domaćim i stranim kreditorima za direktne i indirektne obaveze Srbije u ukupnom iznosu od 662.499 milijardi dinara, planirano je da se obezbede iz kredita domaćih i stranih finansijskih komercijalnih i multilateralnih institucija i inostranih vlada u iznosu od najviše 264,068 milijardi dinara.
Kroz emitovanje državnih hartija od vrednosti pribaviće se sredstva u iznosu od najviše 330 milijardi dinara i iz primanja ostvarenih od emisije evroobveznica u iznosu od najviše 68,535 milijardi dinara.
Planirana primanja po osnovu zaduživanja veća su od sredstava potrebnih za finansiranje deficita, otplatu duga i nabavku finansijske imovine u iznosu od 103,894 miliona dinara, što predstavlja pozitivnu promenu stanja na računu.
Za finansiranje budžetskog deficita i otplate dospelih kreditnih obaveza mogu se, kako je predviđeno predlogom zakona, tokom 2014. koristiti sredstva sa konsolidovanog racuna trezora Republike Srbije do iznosa koji ne ugrožava likvidnost tog računa.
Ukoliko na kraju 2014. godine bude postojala pozajmica sa konsolidovanog računa trezora, u zavisnosti od uslova na finansijskom tržištu, može se preneti u narednu godinu.
Ukoliko se u toku godine obezbede primanja od privatizacije, proporcionalno će se smanjivati kreditni izvori i emisije državnih hartija od vrednosti na domaćem i inostranom finansijskom tržištu.
U robnoj razmeni sa inostranstvom trebalo bi, prema predlogu zakona, sledeće godine da se zabeleži skok izvoza robe i usluga 6,4 odsto, dok će se uvoz uvećati za svega 1,6 odsto i to će uticati na smenjenje trgovinskog i deficita tekućeg plaćanja na 10 odsto BDP-a i na 4,5 odsto BDP-a na kraju 2014.
Inflacija bi naredne godine trebalo da iznosi 5,5 odsto, što je nivo koji će dostići i krajem ove godine.
Lična potrošnja će u 2014. da opadne za 1,8 odsto, nakon predviđenog pada od 1,2 odsto u 2013. godini.
Državna potrošnja će opasti iduće godine za 2,2 odsto, nakon projektovanog pada od tri odsto ove godine.
Za budžetske korisnike predviđeno je povećanje zarada u aprilu i oktobru za 0,5 procenata.
U odnosu na rebalans budžeta za ovu godinu subvencije su smanjene za 3,5 odsto i iznosiće 80,8 milijardi dinara.
Za oko 6,5 odsto biće veći prihodi u narednoj godini u odnosu na rebalansom predviđene prihode za ovu godinu, dok će rashodi u 2014. biti uvećati za oko 5,5 odsto.