Nova vlada će morati da povuče nepopularne mere kako bi obuzdala državni minus, bez obzira na to ko vlast dobije.
Nova vlada će morati, u kratkom roku, da uradi rebalans budžeta, koji će omogućiti postizanje ciljanog deficita u ovoj godini, ali i da započne velike strukturne reforme, tvrdi Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik MMF za Srbiju. Takođe, moraće da ograniči dodatno zaduživanja države, zatim da donese kredibilan program fiskalnog prilagođavanja kojim bi se javni dug vratio u održive okvire. A velika strukturna reforma potrebna je zbog pokretanja ekonomskog rasta.
Ekonomisti veruju da je važno i da vlada odmah uđe u poresku reformu, jer upravo od nje zavisi hoće li stati zahuktali trend budžetskog zaduživanja.
Kao posledica nepostojanja dosledne i osmišljene poreske politike, naš poreski sistem danas je dezintegrisan i administrativno glomazan, gotovo kao pre 2001. godine, kaže za „Novosti“ stručnjak za poreze profesor Milica Bisić. Poreski troškovi poslovanja praktično su ovde nepoznati unapred.
O poreskoj reformi je govoreno i ranije, ali je ipak pre dve godine odlučeno da taj posao zastane.
Veoma je teško brojkama izraziti štete koje zbog toga nastaju, jer su one višestruke: sadašnji sistem generiše manje javne prihode, nanosi veće troškove obveznicima, a zbog neizvesnosti koju stvara odvraća investitore uprkos relativno niskim poreskim stopama, ističe profesorka Bisić. Stoga je ozbiljna i celovita reforma, koja podrazumeva međusobno usaglašene izmene različitih delova poreskog sistema, više nego neophodan korak.
U kom pravcu bi poreska reforma mogla da ide, da li je baš neophodno podići stope poreza na dodatu vrednost, stavovi ekonomista su različiti.
Tako, recimo, prof. Milojko Arsić, sa beogradskog Ekonomskog fakulteta, smatra da je podizanje poreza na dodatu vrednost, odnosno nameta na potrošnju, uz smanjenje dažbina na rad važan korak budućih reformi.
On je čak, kao jedan od autora mogućih pravaca kojim Srbija treba da krene, branio stav po kome ni četiri odsto veći PDV, odnosno porez od 22 odsto ne bi bio previše veliki teret za kućni budžet.
Profesorka Milica Bisić, s druge strane, veruje da podizanje PDV nije neophodan korak.
Kad je reč o ideji da se poveća oporezivanje potrošnje zarad manjeg oporezivanja rada neophodno je ukazati da u opterećenju zarada porez ima malu ulogu, jer više od 70 odsto ukupnih obaveza čine doprinosi za penziono i zdravstveno osiguranje, ukazuje profesorka Bisić.
Bitnije smanjenje ovog opterećenja, dakle, zahteva promenu izvora finansiranja jednog ili oba ova osiguranja. Bez stvarne reforme sistema osiguranja, odnosno rashodne strane, ovakva ili slične promene teško da će imati održive dugoročne rezultate. Kod glavnih poreskih oblika potrebno je i proširivanje obuhvata oporezivanja i pojednostavljivanja sprovođenja, što bi bez povećanja poreskih stopa donele dovoljno veće prihode državi.
Trenutno stanje sa opterećenjem privrede preliva se dramatično na njene bilanse. Tako je danas zatvoreno preduzeće svakom desetom preduzetniku koji je ranije poslovao, dok su blokirani računi čak 58.892 firme zbog duga od skoro 173 milijarde dinara. Nove analize govore da preduzeća, uz poreze i doprinose, plaćaju čak 370 nekih drugih nameta – naknada, firmarina, taksa, licenci….
Nužno je veliko spremanje sistema naknada koje bi podrazumevalo uključivanje namenskih dažbina u poreze, ukidanje njihovog namenskog karaktera i brisanje nekih, zaključuje prof. Bisić. Neophodne su i promene u finansiranju lokalne samouprave koji bi obezbedile stabilna sredstva i istovremeno ograničile visinu i oblike lokalnih dažbina.
Poreska reforma mora da rastereti namete na zarade, što podrazumeva povećanje neke druge poreske obaveze, ali i više fleksibilnosti u naplati.
Zamrzavanje plata u javnom sektoru
Zamrzavanje zarada u javnom sektoru i penzija potez je koje su sve nove vlade u regionu donele kao jednu od mera štednje. Na pitanje da li je oportuno da se to desi i u Srbiji, prof. Milica Bisić odgovara potvrdno.
U sadašnjim uslovima i ako izostanu krupne promene na koje sam ukazala, moguće je da to bude jedan od nužnih koraka, konstatuje prof. Bisić.
U Švajcarskoj preduzetnici plaćaju četiri puta PDV, ne odmah čim plate račun nego to rade četiri puta godišnje. Oni čak mogu da podnesu zahtev da to urade i dva puta godišnje, kaže Aleksandar Grunauer, iz Organizacije za međunarodnu saradnju.
Bogdan Lisovolik vidi kao „populističke predloge“ obećanje nekih političara da će, ukoliko dobiju šansu na ovim izborima, omogućiti da se porez plati tek kada se naplati usluga ili roba, a ne čim se napiše račun.
Ona su u suprotnosti sa mudro i dobro skrojenom fiskalnom i ekonomskom politikom, tvrdi Lisovolik. Inicijativa da se PDV plati tek kada se naplati roba, otvorila bi značajan jaz u budžetu koji bi morao da se pokrije na neki način, najverovatnije kroz veoma nepopularne mere štednje.
Oči privrednika uprte su i u delove predizbornih programa koji se odnose na rešavanje problema nerešenog lanca međusobnih dugova, u kom je država, zapravo, najveći dužnik.
Bez strukturnih reformi tržišta rada, javnih preduzeća, stečaja umesto restrukturiranja, ili nacionalizacije i slično, nije moguće dosledno sprovođenje bilo kog poreskog sistema, kaže profesorka Bisić.
Poseban problem je i to što je danas država, na svim nivoima, značajan izvor nelikvidosti – kašnjenjem u plaćanju svojih obaveza generiše lanac neplaćanja u privredi što u krajnjem dovodi do nemogućnosti plaćanja i samih poreza. Ovo je posebno loše, jer država sama krši pravila koja bi trebala da garantuje. Da i ne pominjem što otpisom kamata i poreskih dugova neposredno navodi na zaključak da je pametnije ne plaćati porez.
Otpuštanja u javnom sektoru
Smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru moralo bi, što je još jedan izazova za novu vladu, da prati rast zapošljavanja u privatnom.
Pod ovakvim uslovima to nije moguće, dok se ne reši taj finansijski okvir iz koga će mala i srednja preduzeća moći da uzmu kredite i postave osnovu za zapošljavanje većeg broja ljudi, kaže potpredsednik Upravnog odbora Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj Toplica Spasojević. Zbog toga je početak rada Razvojne banke prioritet, jer su kamate komercijalnih banaka visoke, a rokovi otplate kredita kratki.
Slede nam i reforme zdravstva, prosvete, penzionog sistema…
Reforma penzijskog sistema krupan je zalogaj i za mnogo razvijenije i bogatije zemlje nego što je Srbija, konstatuje profesorka Milica Bisić. Sprovođenje bilo koje zamisli uslovljeno je rešavanjem finansiranja tekućih penzionera i penzija svih onih koji u momentu promene nemaju mogućnosti da se uključe u novi sistem. Zato verujem da je prvi kandidat za reformu sistem zdravstvenog osiguranja, što bi moglo da donese velike uštede.
Aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, koji trenutno, do formiranja nove vlade, ima status „zamrznutog“, ponovo će postati aktuelan tek ako Srbija ispuni određene uslove. To, pre svega, znači manje zaduženje i mnogo, mnogo veću štednju. S druge strane, deo stranaka saradnju sa MMF vide kao nepotrebnu.
Izjave date u predizbornoj kampanji najčeće su smišljene isključivo radi pridobijanja simpatija u ciljnom biračkom telu, kaže profesorka Bisić.
One su za malo upućenije birače često uvredljive, ne iz ideoloških, već iz logičkih razloga. U ovom slučaju, na primer, teško je MMF povezati sa bilo kojim problemom koji postoji u srpskoj privredi ili društvu, te u najmanju ruku nije jasno zašto bi prekid saradnje sa ovom institucijom na bilo koji način pomogao da se bilo koji od ovih naših problema reši.
S druge strane, čim je data, ovakva izjava govori o tome da je i dalje moguće za sopstvene greške optužiti neke strance i tako sebi obezbediti popularnost.