On je na konferenciji za novinare o poslovanju tog preduzeća kazao da je ostvarena poslovna dobit “Srbijagasa” u prošloj godini 481 odsto bolja nego 2014. kada je ona iznosila 2,4 milijardi dinara.
Prema rečima Bajatovića, rast dobiti u 2015. u odnosu na prethodnu godinu postignut je povećanim obimom prodaje gasa i usklađivanjem cena transporta i distribucije sa prosekom cena u regionu.
“Poslovna dobit ‘Srbijagasa’ u periodu 2005-2014. je bila 13,6 milijardi dinara i manja je nego dobit ostvarena samo u 2015, kada je bila 13,7 milijardi dinara”, kazao je Bajatović.
On je naveo i da “Srbijagas” od kada je stupila na snagu preporuka Vlade Srbije o broju zaposlenih, stalno smanjuje njihov broj, precizirajući da je od 6. decembra 2013, ta kompanija ima osam odsto manje radnika i da su po tom osnovu manji i troškovi plata, a ušteda je samo u 2015. u odnosu na 2014. bila preko 40 miliona dinara.
Prema njegovim rečima, “Srbijagas” je racionalizacijom na nematerijalnim troškovima, u 2015. uštedeo oko 43 miliona dinara, dok je troškove zdravstvenih usluga smanjio za 26 odsto na 4,3 miliona dinara, a reprezentacija je smanjena za preko 30 odsto i iznosi samo sedam miliona dinara.
“Da nije bilo dodatnih sudskih troškova i veštaka, odnosno troška od 137 miliona dinara, Srbijagas bi smanjio troškove za 180 miliona dinara ili za 17 odsto”, naglasio je Bajatović.
On je dodao i da “Srbijagas” od kupaca potražuje 107 milijardi dinara i da su ona veća od duga tog preduzeća bankama koji je nastao usled neplaćanja kupaca i zajedno sa kamatama iznosi 85 milijardi dinara.
“Poslovanje Srbijagasa se godinama unazad prelama kroz nekoliko najvećih kupaca koji čine preko 60 odsto. Srbijagas ovakvom politikom čuva radna mesta i održava nivo bruto društvenog proizvoda (BDP). Dug prema bankama je posledica neplaćanja obaveza od strane kupca. Srbijagas se zadužio umesto privrede”, naglasio je Bajatović.
On je naveo da su najveći kupci i najveći dužnici “Srbijagasu” HIP Petrohemija koja duguje 23,7 milijardi dinara, Azotara sa dugom 14,9 milijardi, Železara Smederevo 4,7 milijardi i Galenika koja duguje 2,8 milijardi dinara.
Podsetio je i da je “Srbijagas” od 2008. do 2015. potraživanja za isporučeni gas konvertovao u učešća u kapitalu u ukupnom iznosu od 300 miliona evra naglasivši da je ta konverzija u kapital trajno izgubljeni novac koji je kompanija morala da nadoknadi kroz pozajmice od banaka.
Bajatović je kazao i da će u periodu 2013-2021. ukupno biti otplaćeno 995 miliona evra glavnice uzetih kredita i 159 miliona evra kamata, kao i da u period ove i naredne godine dospeva za naplatu najveći iznos kredita, 475 miliona evra ili 41 odsto ukupnog iznosa, dok su posle 2018. ukupna dospeća 220 miliona evra ili 19 odsto.
“Do kraja 2015. ukupno je otplaćeno 355 miliona evra i 101 milion evra kamate koje je uglavnom platio Srbijagas”, naveo je on.
Bajatović je dodao da je u skladu sa dogovorom sa MMF-om od prošle godine Srbijagas preuzeo obavezu otplate dela duga od 60 miliona evra godišnje, ali da će toj kompaniji biti potrebna pomoć Ministarstva finasija tokom ove i naredne dve godine da bi od 2019. mogla i samostalno da otplaćuje kreditne obaveze.
Bajatović je izrazio očekivanje da će u narednom periodu veći broj korisnika koristiti gas kao energent, jer se očekuje da će njegova cena biti niska, dodavši da bi prosečna nabavna cena tog energenta u 2016. trebala biti oko 136 dolara za 1.000 kubnih metara, odnosno da je cena gasa za ovu godinu 75 odsto niža nego 2012.
“Prema aktuelnim podacima, nabavna cena gasa do kraja godine će biti na nivou od 110 dolara što je cena koja je bila 2000. godine”, kazao je on.
Bajatović je naglasio i da nisu tačne tvrdnje nekih medija da to preduzeće napuštaju kupci, dodavši da je na kraju prošle godine ukupan broj korisnika koji se snabdeva preko “Srbijagasa” bio 97.599.
“Naprotiv, sve više je kupaca i u poslednje tri ili četiri godine broj kupaca u privredi je povećan sa 1.100 na 1.480 ili za 34 odsto, a kod fizičkih lica je povećan za 22 odsto, sa 78.000 na 96.000”, naglasio je on.