On procenjuje da se sada nova kuća na ugroženom području može sagraditi po cenama ne višim od 250 evra kvadrat te zbog toga nije opravdano u stare i oštećene kuće ulagati više od 5.000 evra za popravke.
Rodić ukazuje na to da će mnoge zgrade morati biti srušene. Pre svega one, mahom strije gradnje, koje su duže stajale u vodi, bilo da su delimično ili potpuno potopljene. Takođe, za rušenje će biti i objekti na klizištima gde je ugrožena statika kuća. Zbog klizišta pojedini delovi naselja u brdsko-planinskim rejonima više uopšte neći biti pogodni za gradnju pa će domaćinstva morati biti preseljena na neku drugu lokaciju u tom naselju.
Sagovornik „Dnevnika” dodaje da je već sada izvesno da su štete mnogo veće nego što se i do juče računalo. U poplavam je srušeno više od 2.500 kuća, ali je oštećeno daleko više. Tačan broj će se znati tek kada komisije detaljno završe posao, ali je izvesno da su razmere kataklizme ogromne jer je samo u Krupnju stradalo preko 500 domova, a kada se pridodaju Obrenovac, Lazarevac, Loznica i druga mesta, jasno je da su posledice velike.
Biće potrebna dodatna količina podnih obloga i parketa
Rodić ističe da trenutno ima dovoljno cigle i crepa, ali da će morati da se proizvedu dodatne količine podnih obloga i parketa. On je apelovao na nadležne da već sada treba da daju signal proizvođačima parketa i drugih podnih obloga, koji se većinom nalaze u Vojvodini, da pokrenu proizvodnju.
Za podne obloge treba više vremena da bi stigle na tržište, zbog sušenja, dok je crep i cigle moguće proizvesti brže. Ako se bude kasnilo, moglo bi doći do zastoja u obnovi oštećenih i uništenih domova. On procenjuje da će za prvu sanaciju sigurno biti potrebno na stotine hiljada kvadratnih metara podnih obloga, otprilike isto toliko crepa i blokova, velike količine građevinske hemije i ostalih građevinskih materijala i stolarije.
Sagovornik „Dnevnika” je apelovao na sve koji su uključeni u proces procene štete da posao urade savesno i na osnovu struke i nauke jer će u suprotnom biti problema. On takođe poziva vlasnike oštećenih kuća i zgrada da ništa ne rade na svoju ruku već da sačekaju stučnjake koji će doći da procene štete i da daju odobrenje za povratak, sanaciju ili predlog za rušenje.
Sekretar Udruženja za građevinarstvo u PKS-u Viktor Kobjerski je rekao Tanjugu da su već razgovarali s predstavnicima Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i da PKS praktično već od danas sprema građevinski materijal. Dodaje da su obavljeni kontakti sa članicama PKS-a u građevinarstvu i da su se svi odazvali. Iako su, kako kaže, i oni u veoma teškoj situaciji, već pomažu u sanaciji, čak i donacijama. Sada se, po njegovim rečima, ispituje koliko ima kojih materijala na lageru.
“Moje mišljenje, kao inženjera arhitekture, jeste da svi objekti koji su duže pod vodom moraju kompletno da se renoviraju i pretpostavljam da će sigurno oko 70 odsto njih morati da se sruši”, naveo je Kobjerski.
NSZ ima radnike za sanaciju
Nacionalna služba za zapošljavanje spremna je da poslodavcima iz Srbije koji učestvuju u sanaciji šteta od poplava obezbedi potrebne radnike svih zanimanja. Poslodavcima je upućen poziv da prijave koji radnici su im potrebni.
Oni treba da se obrate nadležnim filijalama NSZ-a i podnesu zahtev za selekciju potrebnih kadrova. U Srbiji ima oko 787.000 nezaposlenih, među kojima je 26,5 odsto mlađih od 30 godina. Nekvalifikovanih radnika koji traže posao je 32 odsto od ukupnog broja nezaposlenih, a kvalifikovanih s trećim stepenom obrazovanja 25,3 odsto. Nezaposlenih sa srednjom školom je 28,6 odsto, a visokoškolaca 10,4 odsto.