To znači da bi dugotrajno mleko bilo 11 dinara jeftinije, pa bi litar koštao 79 dinara. Umesto 98 dinara, šećer bi se prodavao po 88 dinara, dok bi cena svinjskog mesa sa 450 pala na 400 dinara.
Većina trgovinskih lanaca u našoj zemlji proteklih godina samo je povećavala marže, koje trenutno iznose 23 odsto. Dok su u Evropi u uslovima ekonomske krize prodavci pokušavali da smanje svoje zarade, snize cene i privuku veći broj potrošača, domaći trgovci su se sa besparicom borili najčešće povećanjem cena.
To je bio način i da pokriju deo troškova koje je prouzrokovao pad prometa. Pazar u maloprodaji širom Srbije za godinu dana, prema zvaničnim podacima, opao je za 16,1 odsto, mada se među trgovcima čuju procene da je promet manji i za trećinu.
Povećanje marži trgovci su pravdali redovnim poskupljenjima energenata, inflacijom i velikim državnim opterećenjima. Stručnjaci, međutim, ističu da svoj deo kolača trgovci povećavaju samo zato što su u poziciji da određuje pravila, jer je konkurencija više nego skromna.
S druge strane, trgovci kažu da je ograničavanje trgovačkih marži neprimereno liberalnom tržištu. Sličan stav ima i guverner NBS Dejan Šoškić, koji veruje da na visinu marži, pre svega, može da utiče konkurencija, i da u tom smislu državna intervencija nije baš dobrodošla.
Politicki komesar DS u Narodnoj banci Srbije Dejan Šoškić sa platom od 600.000 dinara je protiv ograničavanja trgovačkih marži.
Ovaj covek pojma nema o bedi u Srbiji, niti ga to interesuje.