Ova firma u tih pet godina ubira jednu za drugom nagrade: za najbolje malo preduzeće u Srbiji, za razvoj ekološke svesti, uvodi ISO standarde…, a o rastu profita da i ne govorimo.
Kako ste rešili problem sa zaposlenima?
Prve dve godine pokušavala sam razgovorom da ih vratim na posao, kažnjavanjem loših i nagrađivanjem najboljih, a onda sam uvela komisiju koja svakog meseca ocenjuje učinak rada po normama, a u skladu s tim se prima i plata. Sada se plata kod nas ne dobija nego zarađuje. Sreća, pa je stalno zaposlenih malo, tek desetoro. Čim sam došla smanjila sam administraciju i poverila je agencijama koje rade uslužno za nas i mnogo manje koštaju nego da se nagomilava birokratija u preduzeću. Zaposlila sam 70 radnika po ugovoru koji hoće da rade i od 2007. godine do danas proširili smo delatnost i iz profita investirali u firmu oko 30 miliona dinara. Uvodili smo standarde, prošli mnogo obuka za bezbednost i zdravlje na radu, ulagali u edukaciju užih specijalnosti, a pre svega, svi smo bili uključeni u proces rada.
Šta je bio prvi ozbiljan posao koji RIO preuzima mimo osnovne delatnosti?
Kad shvatite da iz delatnosti kao što su košenje i održavanje zelenih površina i rekultivacija jalovišta možete da štitite životnu sredinu, što nam je i obaveza, ali i da imate profit, onda se poslovi sami otvaraju. Uređenje parkova je rađeno i ranije, ali smo mi počeli da gajimo sadnice za uređenje zelenih površina koje više ne kupujemo. Sada proizvodimo i sadnice reznice za pošumljavanje i cveće. Imamo svoje plastenike, a imamo čak i privatne kupce koji dolaze kod nas. To je skromno za sada, ali dovoljno da ne kupujemo cveće. Okrenuli smo se trećim licima i počeli da idemo na sajmove, a građani nas neretko zovu da im uređujemo dvorišta.
Pomenuli ste gazdovanje šumama. Kako ste došli na tu ideju?
Ranije je rađeno samo čuvanje šuma za TE-KO Kostolac, a mi smo preuzeli potpuno gazdovanje na oko 800 hektara i to vrlo ozbiljno. Imamo doznake, pravimo izvođačke planove, a već sledeće godine Kostolac će imati informacije o tome koliko treba da uloži i koliki su i kakvi kapaciteti tih šuma. Pošto radimo gazdovanje tim šumama, a ima dosta toga za seču, počećemo i sa izradom mobilijara za parkove, odnosno klupa, kanti za otpatke. Imamo prostor, imamo inženjera šumarstva, neki od radnika su nam kvalifikovani kao stolari i isplati se da kupimo opremu jer u tom slučaju imamo zaokružen proces uređenja parkova. Imamo i neke projekte koje dogovaramo sa strancima, ništa veliko, ali nama može biti značajno. Mogli bismo da pravimo gorivo iz ugljene prašine. Već smo dali da nam se urade neke analize, a ideja nam je i da iskoristimo sav šumski otpad za proizvodnju biomase.