Prema njegovom mišljenju, sada je trenutak da taj trošak “dođe na dnevni red”. Stepen zaduživanja trenutno prelazi granice i one projekcije koje su pretpostavljane ili priželjkivane, a nisu realne.
“Mislim da idemo ka rebalansu budžeta, jer kolIko god takve mere bile klasično nepopularne, u jednom trenutku moraju da se dogode. Sada je pravi momenat za to, zbog dobrih vesti koje se tiču kretanja ka Evropskoj Uniji, što će doneti jedan ‘talas ka’ srpskoj ekonomiji”, kaže Pitić.
Štednja na nivou države svakako je neophodna, ali potrebno je ostaviti prostora da standard stanovništva ne bude toliko narušen, i privredi – da stvara.
“Ako se napravi taj balans, postoji šansa da se pošalje jedan kredibilan signal da je država ozbiljna i da nalazi prostora da uštedi prvo kod sebe, jer ako tražite od drugih mere štednje a ne sprovedete ih kod sebe, to nije kredibilno”, smatra Pitić.
On kaže da prostora za štednju ima, jer postoji gomila sredstava od međunarodnih institucija koje se ne troše, a na koje Srbija plaća kamatu.
“Sigurno bi bila ogromna ušteda i kada bi se pokrenuli određeni projekti pri čemu bi se kamata plaćala od onoga što stvorimo ili proizvedemo. Da ne govorimo o ozbiljnim uštedama koji osim na nivou države postoje i na nivou javnih preduzeća”, kaže Pitić.
On poručuje da ko god bude zašao u proces donošenja mera štednje poslaće dobar signal da Srbija ima bolju perspektivu nego što je ona danas.