Nezaustavljiv rast evra, po svemu sudeći, samo je dolio ulje na vatru. Zato se – s pravom – najstariji sugrađani pitaju koliko će im do kraja godine penzija uopšte vredeti, pišu Večernje novosti.
Penzije se usklađuju sa rastom cena iz proteklih šest meseci, pa na osnovu sadašnjih parametara možemo da procenimo da će povišica biti najmanje 2,4 odsto. Talas poskupljenja zahvatio je i mart pa će se na ovaj procenat najverovatnije dodati još jedan odsto, ocenio je Milan Nenadić, predsednik Saveza penzionera Vojvodine.
Prema njegovim rečima, prosečna aprilska penzija mogla bi biti veća oko 870 dinara.
Većina bi se usaglasila da je u pitanju pravi sitniš, a naročito kada se u obzir uzmu troškovi života.
Realna vrednost penzije je svake godine sve manja, a prognoze su sve sumornije, dodao je Nenadić. Cene lekova, usluga, roba… rastu, pa čak poskupljuju i domaći proizvodi koji nisu direktno vezani za evro. A sve to dodatno obezvređuje primanja najstarijih.
Za topljenje penzionerskog dinara Nenadić krivi način njihovog obračunavanja.
Penzije se usklađuju sa inflacijom koja se odnosi na prethodni period, što znači da one uvek kasne po šest meseci. Zato ni te povišice ne predstavljaju poboljšanje standarda, već samo nadoknadu prethodnog minusa. S druge strane, u budućnosti će se smanjiti i udeo koji se dodaje na osnovu BDP što će penzionere dodatno osiromašiti.
U ovom udruženju podsećaju da standard najstarijih već duže od decenije nije baš na zavidnom nivou, ali da mračni period počinje sa 2008. godinom.
U 2009. i 2010. penzije su bile “zamrznute“, a takva mera je nedopustiva kada se u obzir uzmu koliko su im niski iznosi, rekao je Nenadić i dodao da je prosečna februarska plata iznosila 40.000 dinara što znači da je udeo penzije u zaradi sa 61 odsto krajem prošle godine danas pao na 59 odsto.
Ni u Fondu PIO ne spore da su penzije male, ali, prema rečima direktorke Dragane Kalinović, i one dele sudbinu cele privrede.
Ni zarade nisu zadovoljavajuće, pa tako možemo da gledamo i na penzije. S druge strane, izabrali smo najpravičnije rešenje za njihov obračun jer one rastu u skladu sa platama iz javnog sektora, rekla je ona.
Kako radnicima tako i penzionerima, zaključak je koji deluje pravedno, ali ga – makar donekle – demantuje statistika jer od bezmalo 1,7 miliona penzionera čak milion živi sa manje od 23.000 dinara mesečno.