U intervjuu za Novi magazin, on prognozira da ćemo imati smanjenje broja zaposlenih i u 2012. a verovatno i u 2013. godini. Tek od 2014, u nekim najboljim uslovima, zaposlenost može da počne da raste, ali se onaj broj od 400.000 novih radnih mesta do 2020. više nego prepolovljuje. Stamenković kaže da posle izbora nova Vlada Srbije mora da poveća PDV.
Kakve su posledice činjenice da MMF nije prihvatio budžet Srbije za 2012. godinu, odnosno nije odobrio prvu reviziju Aranžmana?
To sigurno nije dobro. Rejting Srbije ne mora odmah da padne, ali investitori će na taj signal, koji znači povećani rizik, sigurno obratiti pažnju, postaće oprezniji, a povećani rizik znači skuplje zaduživanje.
S druge strane, novi problem bi mogao da nastane kad se na osnovu podataka utvrdi da prihodi u ovoj godini ne idu kako je planirano, što automatski znači povećanje fiskalnog deficita, odnosno javnog duga. Ako se otvori taj problem onda se otvara i novi problem u realizaciji Aranžmana sa MMF-om.
Kako vi sad uopšte vidite budućnost Srbije? Za Strategiju razvoja do 2020. napravili ste nekoliko scenarija, kako to sada izgleda?
Sada je situacija znatno lošija. Prema optimističkom scenariju, da podsetim, mi smo predvideli stopu rasta u ovoj deceniji, dakle 2011-2020. godina, od šest odsto. Sada možemo da budemo zadovoljni ako bude četiri odsto i to pod pretpostavkom da kriza u evrozoni ove godine prođe.
Međutim stopa od četiri odsto pruža malo prostora za zapošljavanje pre svega. Znači da ćemo mi, kako stvari sada stoje, imati smanjenje broja zaposlenih i u 2012. a verovatno i u 2013. godini. Tek od 2014, u nekim najboljim uslovima, zaposlenost može da počne da raste, ali se onaj broj od 400.000 novih radnih mesta do 2020. više nego prepolovljuje.
S druge strane, ne smemo zaboraviti da postoji i crno scenario. Ako se budžetski deficit otrgne kontroli i mi uđemo u ozbiljniji problem sa vraćanjem spoljnog duga, onda će to u jednom trenutku dovesti do drastičnog pada vrednosti dinara. A devalvacija znači inflaciju. A onda će morati da se preduzimaju rigorozne stabilizacione mere koje za sobom vuku višegodišnju stagnaciju.
Ali, i ako izbegnemo taj „crni scenario“ na neke veće stope rasta od pet odsto moći ćemo da računamo tek u drugom petogodištu.
Šta bi nova Vlada trebalo da radi? Uobičajeni odgovor je – reforma; imate li vi neki konkretan predlog.
Moj unuk, koji ima 10 godina, nedavno je rekao: jedina reforma koja uspeva u Srbiji je reform-torta. Dakle, i deca vide koliko se kod nas izbegavaju reforme. Prema mom mišljenju prvo što bi nova vlada trebalo da uradi to je da napravi rebalans budžeta, da ga dovede u neke realne okvire. To, između ostalog, znači da mora da se pojača prihodna strana budžeta, odnosno – znam da je vrlo nepopularno ovo što ću da kažem – da PDV mora da se digne, nema boga.
Drugo, morala bi da se suzbije siva ekonomija. Ne pitajte me kako, to država mora da zna. S druge strane, i korupcija mora da se ubije. Neplaćanje poreza tesno je povezano s korupcijom.
Mi imamo apsolutno nekompetentnu i nesposobnu državnu upravu. Znači – reforma državne uprave. Da vrlo grubo kažem, po meni, broj činovnika u državnoj upravi bi trebalo da se svede na trećinu sadašnjeg, a da imaju duplo više plate. Pošto su sada u državnoj upravi plate niske, izmislili su tih 150 agencija, jer u agencijama plate mogu da budu više, pa gurnu svog čoveka. Više od polovine tih agencija, možda i četiri petine, ničemu ne služi. Glavni potez u povećanju efikasnosti državne uprave, s jedne, i smanjenju njenih troškova, s druge strane jeste – dezagencijacija.
(opširnije u štampanom izdanju)