Nova gasna interkonekcija povezivaće Niš i bugarsku prestonicu Sofiju, a planirani kapacitet gasovoda će omogućiti transfer 1,8 milijardi kubnih metara gasa godišnje, navedeno je u saopštenju.
Projekat će biti finansiran bespovratnim sredstvima iz IPA fonda EU za Srbiju u iznosu od 49,6 miliona evra. Dodatno, projekat će biti finansiran iz kredita Evropske investicione banke (EIB) u iznosu od 25 miliona evra, a potpisivanje ugovora se očekuje uskoro.
Početak radova na izgradnji gasovoda se očekuje kasnije tokom ove godine, nakon izbora izvodjača i nadzora na izvodjenju radova, dok je finalizacija gasovoda planirana za početak 2023. godine.
Navedeno je da će planirani kapacitet gasovoda obezbediti dodatnih 80 odsto kapaciteta u odnosu na postojeće potrebe Srbije za gasom i u velikoj meri unaprediti opštu sigurnost snabdevanja gasom.
Novi gasovod Niš-Sofija će pojačati diversifikaciju izvora energije u Srbiji i na Zapadnom Balkanu i smanjiti zavisnost od jednog dominantnog snabdevača.
Ukazano je i da će se zahvaljujući ovom gasovodu postići lak pristup gasu za gradjane i privredu Bele Palanke, Pirota i Dimitrovgrada – tri grada koja do sada nisu imala pristup gasu.
Kako je istaknuto, EU i Srbija su napravile novi korak ka realizaciji velikog infrastrukturnog projekta koji će značajno povećati količinu gasa koja se isporučuje domaćinstvima u Srbiji, što će znatno doprineti većoj energetskoj sigurnosti i čistijoj životnoj sredini u Srbiji.
Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici istakao je da je od presudnog značaja da se ubrza sprovodjenje projekata u sektoru energetike koji jačaju regionalnu saradnju kroz povezivanje.
“EU je opredeljena da pomogne Srbiji u njenim naporima da diversifikuje izvore energije i da ima zdraviju životnu sredinu. Konektor za prirodni gas izmedju Srbije i Bugarske će postići oba ova cilja, a od njega će direktnu korist imati građani, čime će biti otvorene prilike za nova tržišta i ekonomski rast”, kazao je Fabrici.
Ministarka rudarstva i energetike Srbije Zorana Mihajlović kazala je da je gasna interkonekcija Niš-Dimitrovgrad veoma značajan projekat, jer će pored diverzifikacije gasnih ruta omogućiti i diverzifikaciju snabdevača, što je doprineti većoj energetskoj bezbednosti ne samo Srbije, već i regiona.
“Izgradnja gasne interkonekcije Srbija-Bugarska stvoriće mogućnost snabdevanja Srbije prirodnim gasom iz LNG terminala u Grčkoj, kao i iz gasovodima TAP i TANAP koji su deo Južnog gasnog koridora, kojim se transportuje gas Kaspijskog i regiona Bliskog istoka. Zahvaljujući vezi svih gore navedenih postojećih i planiranih gasovoda nakon završetka projekta Istočni Mediteran (EastMed) biće omogućeno i snabdevanje iz priobalnih rezervi gasa iz polja Levijatan, odnosno Kipra i Izraela”, rekla je Mihajlović.
Navedeno je i da je sa oko 65 odsto, Srbija zemlja sa najvećim udelom potrošnje niskokaloričnog uglja lignita u proizvodnji energije, što značajno doprinosi zagadjenju u urbanim centrima.
Usled manjeg zagadjenja i veće fleksibilnosti u pogledu proizvodnje električne energije, prirodni gas je dobro rešenje za tranziciono fosilno gorivo.
Prelazak na prirodni gas bi manjim gradovima i opštinama u Srbiji, u kojima postoje sistemi za daljinsko grejanje, omogućio da izgrade manje, kombinovane sisteme grejanja i proizvodnju električne energije visoke efikasnosti.
Novi gasovod će otvoriti novu rutu snabdevanja iz Bugarske ne samo ka Srbiji, već i ka drugim delovima jugoistočne Evrope.
Ovo će omogućiti pristup drugim izvorima gasa, poput tečnog prirodnog gasa iz Grčke i Azerbejdžana preko Južnog gasnog koridora, kao i poboljšanu integraciju ovih izvora u interno energetsko tržište EU.
Osim toga, gasovod će podupreti dalju dekarbonizaciju Srbije i zaštitu njene životne sredine.
Ovaj projekat je jedan od “Projekata od zajedničkog interesa” EU i jedan je od prioritetnih projekata u kontekstu Grupe na visokom nivou za energetsko povezivanje centralne i jugoistočne Evrope (CESEC), saopštila je Delegacija EU u Srbiji.