Ulaganjem u rudarstvo stopa rasta u svim oblastima proizvodnje – nafte, metala, uglja i nemetala – povećala se za 10,4 odsto, pišu Večernje novosti.
Vlada Srbije usvojila je početkom februara Strategiju za upravljanje mineralnim sirovinama do 2030. godine, koja će usmeriti razvoj domaćeg rudarstva.
Ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Oliver Dulić rekao je da Srbija može da iskoristi taj potencijal za povećanje BDP, otvaranja radnih mesta i investiranja u nove tehnologije.
“Cilj je da do 2030. godine u rudarstvu radi 35.000 ljudi, da njegovo učešće u BDP sa sadašnjih dva odsto poraste na pet, kao i da se uloži tri milijarde evra. Zahvaljujući tome, otvorićemo nove rudnike koji će biti potencijal rasta, tako da rudarstvo više ne bude sinonim za teške uslove rada, loše socijalne prilike, hronično siromaštvo i stare tehnologije”, rekao je Dulić za Novosti.
Srbija je prošle godine imala rekordnu proizvodnju- eksploatacija nafte je porasla za 25,4 odsto, metala 13,6 procenata, uglja za 7,4 i nemetala za 2,7 odsto. Dulić najavljuje da je plan da sledećih godina budu oformljena potpuno nova nalazišta, odnosno novi rudnici bakra, zlata, srebra, litijuma, nikla, cinka, uljanih škriljaca.
Prema Strategiji za eksploataciju mineralnih resursa u Srbiji, najznačajnija ležišta uglja predstavljaju i najveći mineralni kompleks. Među svim vrstama uglja, lignit čini 97 odsto, dok ostatak otpada na kameni, mrki i mrko-lignitni. Najznačajnije rezerve lignita eksploatiše Elektroprivreda Srbije u Kolubari i Kostolcu i on se koristi u termoelektranama.
Srbija, međutim, ne koristi mogućnost da eksploatiše uljne škriljce, rudu čijom se preradom dobija nafta. Tako se u najvećem aleksinačkom basenu nalazi oko dve milijarde tona, od kojih se može dobiti oko 200 megatona nafte, navele su Novosti.
Ukupni potencijal Srbije za korišćenje naftnih škriljaca dostiže čak 400 megatona nafte. Rezerve nafte sa kondenzatom iznose 10,5 miliona tona, dok se nalazišta prirodnog gasa mere na oko 4,3 milijarde kubnih metara.
Rrezerve olova i nikla procenjuju se na 105 megatona, od čega se više od 83 odsto nalazi na Kosovu.
U „Rio Tintu“ kažu da je nalazište Jadar na Ceru najveće svetsko ležište litijuma i bora, koji se nalaze u mineralu – jadaritu. Ako se razviju kopovi nedaleko od Loznice, iz Srbije bi moglo da se podmiruje više od 20 odsto globalne tražnje za litijumom.
“Sada naša kompanija u svojim studijama stavlja akcenat na najveću ‘Donju jadaritsku zonu’, koja na dubini do 600 metara obuhvata 125 miliona tona jadarita”, rekao je Nenad Grubin, direktor „Rio Sava eksplorejšna“, ćerke firme „Rio Tinto“.
On je izrazio uverenje da će ta firma otvoriti komercijalni rudnik u naredne četiri godine, ali to još ne mogu potvrditi.