Pozvivajući se na svetski priznatog stručnjaka za poljoprivredu Hedera Smita, magazin za zdravi život Alternative, gljivicu označava kao „kugu za bannane“ i ističe da bi se za nekoliko decenija bolest mogla proširiti na ceo svet i potpuno ukine industrijsku proizvodnju planetarno omiljenog voća.
Problem je što se na ogromnim plantažama banane gaje u monokulturi, dakle više godna uzastopno na istom zemljištu. Potpuno je eliminisana vekovna agrarna praksa plodoreda, menjanja uzgajane biljne vrsta na istoj parceli.
Ovakav vid proizvodnje podstiče patogene i parazite za čije uništenje je neophodno stalno uvećavati upotrebu pesticid. Međutim, pesticidi ubijaju i korisne mikroorganizme, pa biljke postaju slabe i podležu bolestima.
Kod banana je dodatna nevolja što se industrijski gaji samo jedna sorta, „kavediš“, čiji plodovi su dugog trajanja i lepog izgleda, mada se na parcelama veličine okućnica širom sveta gaji više stotina različitih sorti. Totalna jednoobraznost ubrzava širenje bolesti i nestajanje plantaža.
Nevolje sa iščezavanjem pojedinih sorti banana nisu nepoznate u bližoj agrarnoj istoriji. Do pre pola veka na plantažama se gajila sorta Gros Michel, kvalitetna i izuzetnog ukusna, ali je, ne mogavši odoleti bolestima izazvanim gajenjem u monokulturi, nestala; zamena je nađena u „kavedišu“. Danas, međutim, više nema niti jedne „rezervne“ sorte za masovnu proizvodnju.