Istovremeno je doneta odluka o suženju koridora kamatnih stopa sa plus ili minus 1,5 odsto na plus ili minus 1,25 procentnih poena, što znači da je kamatna stopa na depozitne olakšice ostala nepromenjena.
Usporavanje inflacije u protekla tri meseca bilo je veće od očekivanog i međugodišnja inflacija je u martu iznosila 1,4 odsto, što ukazuje da su inflatorni pritisci dodatno sniženi, navela je centralna banka.
Niske inflatorne pritiske, kako je istaknuto, potvrđuje i kretanje bazne inflacije, koja je u martu usporena na 0,8 odsto međugodišnje. To je njen najniži nivo otkada se inflacija meri promenom indeksa potrošačkih cena.
Izvršni odbor je procenio da će se, prema projekciji, inflacija i narednih meseci zadržati oko tekućeg nivoa, a približavanje centralnoj vrednosti cilja očekuje se u toku naredne godine, čemu će doprineti i rast domaće tražnje.
“Na to da su inflatorni pritisci ostali niski, ukazuju i usidrena inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede, koji očekuju da će inflacija i za dve godine unapred biti na centralnoj vrednosti cilja (tri odsto). Smanjenjem referentne kamatne stope, u uslovima niskih inflatornih pritisaka, NBS će pružiti dodatnu podršku kreditnoj aktivnosti i privrednom rastu”, piše u saopštenju centralne banke.
Izvršni odbor je istakao da opreznost u vođenju monetarne politike i dalje proističe iz dešavanja na međunarodnom finansijskom tržištu i kretanja svetskih cena primarnih proizvoda.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 10. maja.