Mond je odgovor našao u izvještaju Evropskog potrošačkog centra (CEC) i tvrdi da se danas proizvodi namerno loše prave kako bi se što češće kupovali.
CEC je uz pomoć studentkinje Lidie Tolemar, koja je pisala rad na tu temu, upravo izdao izveštaj pod naslovom “Programirana dotrajalost, produkt potrošačkog društva” u kojem se zaključuje da je dotrajalost proizvoda namerno planirana.
“Vek trajanja proizvoda je kraći kako bi se kupci primorali na češću kupovinu”, tvrdi se u izveštaju.
Najčešće se radi o “funkcionalnoj grešci” nekog proizvoda, tj. proizvođači prave razne mašine, poput bele tehnike, na način da ukoliko samo jedan deo otkaže, prestane da radi cela mašina za veš ili sudove ili, recimo, pegla. To se odnosi i na televizore, mobilne, kompjutere….
CEC tvrdi da su mašine za veš programirane na samo 2.000 do 2.500 pranja. Naime, bubanj se sve više pravi od plastike, a ne inoksa, što automatski znači da će mašina kraće trajati.
“Takođe, kuglični ležajevi, koji su jedni od ključnih delova za rad mašine za veš, direktno su ugrađeni u bubanj. Ako više ne rade, morate menjati ceo bubanj i obrnuto”, piše u izveštaju.
Slično je i s televizorima, koji su programirani da rade do 20.000 sati, a najčešći kvar je na “kondenzatoru”.
Mobilni telefoni posebna priča
Posebna priča su mobilni telefoni i pametni telefoni koji takođe često pate od “funkcionalne pogreške”. Dovoljno je da vam se pokvari baterija i da vam mobilni više ne radi. Dodatnu opremu je nakon nekog vremena gotovo nemoguće nabaviti jer se više i ne proizvodi, a za najnovije aplikacije vam treba i najnoviji model pametnog telefona.
Lošiji nego ranije su i štampači, ali i automobili s najluđim dizajnom, ali lošijim i kratkotrajnijim motorima. Potrošači su očajni, a u međuvremenu su se na internetu pojavile veb stranice tipa “sam svoj majstor” gde možete videti kako sami doskočiti nekim kvarovima
CEC poziva EU da se ozbiljno uhvati u koštac s tim problemom i traži zakonsku regulativu u pogledu vijeka trajanja nekog proizvoda.