Kako je rečeno na današnjem skupu o sprečavanju sive ekonomije, program će biti realizovan uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i daće konkretne preporuke Vladi Srbije za smanjenje obima nelegalnog poslovanja i prometa.
Direktorka Misije USAID-a u Srbiji Suzan Fric kazala je da je nivo sive ekonomije u Srbiji od 30 odsto BDP-a prema studiji USAID-a, dva puta veći nego u Češkoj ili Slovačkoj.
“Smanjenje obima sive ekonomije dovelo bi do povećanja poreskih prihoda u Srbiji od jedan odsto BDP-a u periodu od tri godine.To su 33 milijarde dinara koje bi moglo da se iskoriste”, kazala je ona.
Fric je ocenila da je siva ekonomija mnogo viša od nenaplaćenog poreza jer dovodi do nelojalne konkurencije, smanjene mogućnosti legalnog zapošljavanja i nemogućnosti kontrolisanja bezbednosti proizvoda.
Kako je istakla siva ekonomija sprečava ekonomski rast, i prosperitet preduzeća građana i Vlade Srbije.
Predsednik Upravnog odbora NALEDA-a Vladan Atanasijević kazao je da su nelegalno zapošljavanje i nelegalna prodaja robe dva osnovna oblika sive ekonomije u Srbiji.
“Svako četvrto preduzeće u Srbiji radi izvan zakonskih okvira. Budžet godišnje gubi tri milijarde evra zbog neplaćenih poreza od poslovanja privrede u sivoj zoni”, kazao je on.
Atanasijević je istakao i da taj novac ne stiže do onih kojima je najpotrebniji, kao što su socijalno ugroženi građani i ustanove zdravstvenog osiguranja.
Prema analizi NALED-a, novac koji država gubi svake godine zbog sive ekonomije bio bi dovoljan da svaka opština u Srbiji dobije novi dom zdravlja, da se opreme sve opšte i specijalne bolnice, finansiraju plate vatrogasaca i lekara, a sa preostalim iznosom prepolovi deficit budžeta.
On je kazao da će Vladi Srbije biti date preporuke pošto do sada država nije bila dovoljno efikasna “u represivnim merama” u smanjenju sive ekonomije i da je veoma značajno da bude donet zakon o ispekcijama koji bi to ujedinio.
Koja demagogija…
Procene su da se gubi na godisnjem nivou 3 mlrd.evra poreza i doprinos a Naled planira deseti deo utajenih sredstava da se godisnje više naplati – kakav je to plan koji predvidja i dalje 90% sredstava da se utaji? Siva ekonomija u Srbiji moze da se suzbije za samo godinu dana. Kako? Reformisati sve inspekcijske sluzbe, na prvom mestu Poresku upravu Srbije. Perfidno je plasirano da samo prodaja na kartonskim kutijama u Srbiji predstavlja sivu zone, zbog cega vecina gradjana ima otpora prema najavama o njenom suzbijanju. Najveca siva ekonomija u Srbiji je pod plastom legalne firme. Tako imamo firme iz raznih delatnosti koje prijavlju prihod od par miliona dinara, cinjenicno je vise stotina miliona dinara. Takodje imamo firmi koje imaju par zaposlenih radnika na platnom spisku, cinjenicno i vise stotina. Imamo i firme sa vise stotina radnika gde svi radnici rade za minimalnu zaradu od 20 hiljada din. neto. Ogromna utajena sredstva zavrsavaju u dzepovima utajivaca. Siva ekonomija ima iste simptome kao i narkomanija – narkoman unistava svoje okruzenje, ekonomski ga iscrpi, unisti, na kraju i sam sebe unisti. Tako i siva ekonomija, unisti sve legalne firme nelojalnom konkurencijom, na kraju i sve nelegalne.
Procene su da je van tokova promet roba i usluga preko deset milijardi evra. Siva ekonomija neminovno razvija korupciju. Da bi se iskorenila oba zla mora se povesti pravi . Organizovanom akcijom inspekcijskih organa, kao prvi korak, naterati sve privrednike da registruju promet. Naplatom ogromnih sredstava smanjio bi se pritisak na budzet sto bi omogucilo donosenje jedine moguce mere koja bi bila prava pomoc privrednicima – snizavanje opterecenja zarada. Ova mera, uz pojacane kontrole rada na crno, naterala bi privrednike da prevedu radnike u zvanican rad. Nestajanjem utaje prihoda i rada na crno, privrednici gube sve razloge za korupcijom drzavnih sluzbenika – kada nema straha od kontrole usled rada u zakonskim okvirima onda nema ni korupcije. I tako se tocak ekonomskog oporavka zavrti. Rad u privatnim firmama postaje sve placeniji a rad u drzavnim firmama neinteresantniji jer nestaju dodatni prihodi od korupcije – radnici iz drzavnih sluzbi ce sami poceti da je napustaju usled otpocinjanja sopstvenog biznisa.