“Bez obzira na to kad će poskupeti električna energija, Ministarstvo rudarstva i energetike je spremilo Uredbu o energetski ugroženom kupcu, jer smo svesni da postoje domaćinstva u Srbiji koja ne mogu da plate cenu ni gasa, ni toplotne, ni električne energije”, rekla je Mihajlović.
Uredba će se, prema njenim rečima, odnositi na veći broj domaćinstava, jer su promenjeni kriterijumi i odnosiće se i na toplotnu energiju.
Mihajlović je, odgovarajući na pitanja novinara posle predstavljanja Predloga integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana Srbije rekla da veruje da će se poskupljenje ubrzo desiti, ali da ne može da kaže kada tačno, niti koliko će biti povećanje, jer to ne zavisi od Ministarstva.
Mihajlović: Različiti dobavljači gasa jedini garant bezbednosti snabdevanja
Za Srbiju jedini garanti bezbednosti snabdevanja u gasnom sektoru su povezivanje sa državama u regionu i mogućnost nabavke gasa od više različitih dobavljača, rekla je danas ministarka rudarstva i energetike Srbije Zorana Mihajlović.
Ona je navela da su priče o tome da, sem ruskog, nije moguće nabaviti gas iz drugih izvora netačne i da iza toga stoje razni interesi zbog kojih je srpski energetski sektor godinama bio zatvoren.
“Sve priče koje se čuju da neće biti nijednog drugog gasa osim ruskog, da neće do nas doći nijedan drugi, da nema dovoljno azerbejdžanskog gasa, da nema dovoljno kapaciteta u LNG terminalu u Grčkoj, to su stalni otpori otvaranju tržišta”, rekla je Mihajlović.
Srbija, prema njenim rečima, ima jednog dobavljača gasa, to je Ruska Federacija, i snabdeva se iz dva pravca, od kojih je jedan, Horgoš, zatvoren za treću stranu koja bi eventualno ponudila gas.
To je, kako je rekla u prethodnom periodu rezultiralo time da je cena gasa za privredu bila najviša u Evropi, jer je Srbija bila zatvorena, a delom su to interesi lobija.
“Sada smo počeli da se otvaramo i očekivano je da ima mnogo otpora, napada i komentara. Zaista mislim da je srpski energetski sektor godinama, ne samo poslednjih šest godina, bio zatvoren i velika je šteta što aktuelnu svetsku energetsku krizu dočekujemo sa znatno manje mogućnosti da se borimo nego što smo mogli, da smo ranije završili gasovod Niš-Dimitrovgrad i da smo razgovarali o povezivanju sa drugim državama”, rekla je Mihajlović.
To su, kako je rekla, sve projekti čija izgradnja traje godinu-dve, a ne sto godina.
“Nismo ulagali ni u nove kapacitete i zato danas uvozimo struju, što nije smelo da se desi”, rekla je ona, odgovarajući na pitanja novinara posle predstavljanja Predloga integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana Srbije.
Sledeće godine u septembru biće, kako je rekla, završena interkonekcija sa Bugarskom i dobiće se mogućnost da bar 40 odsto gasa stiže od drugih dobavljača, zato što je to garancija bezbednosti u gasnom sektoru.
Razgovara se, prema njenim rečima i o izgradnji interkonekcije sa Severnom Makedonijom, a šteta je što Srbija nije ranije radila na povezivanju sa Rumunijom i Hrvatskom, koja povećava kapacitet na LNG terminalu na Krku.
Mihajlović: Uz Integrisani nacionalni plan za klimu i energetiku dovoljno energije i zdrava sredina
Ministarka rudarstva i energetike Srbije Zorana Mihajlović rekla je danas da donošenje Integrisanog nacionalnog plana za klimu i energetiku treba da omogući da Srbija ima dovoljno energije i zdravu životnu sredinu i da predstavlja obavezu, ne samo prema sadašnjim, već i prema budućim generacijama.
“Integrisani plan za klimu i energetiku je najvažniji dokument koji kao država treba da usvojimo u oblasti energetike. Ali, pre toga želimo da razgovaramo sa svima, ne samo sa domaćim i stranim institucijama, agencijama i preduzećima, već da
imamo široki dijalog, kako bismo svi razumeli zašto je važan”, rekla je Mihajlović.
Ona je na predstavljanju tog plana do 2030. sa vizijom do 2050. godine rekla da je Srbija na početku tog procesa i rasprave, “u kojem je politička podrška važna, ali je jednako važna i podrška građana i privrede”.
Dodala je da donošenje takvog dokumenta neće doneti političke poene političarima, ali da će doneti ogromne koristi državi u narednim godinama, kad postanu vidljivi rezultati tog procesa.
“Na ovaj način pokazaćemo da smo odgovorni kao država, da možemo da se borimo za zdravu životnu sredinu, da imamo snagu za ozbiljne odluke i da budemo deo velikih promena u svetu”, rekla je Mihajlović.
Plan podrazumeva, kako je rekla, da se u svim segmentima donose odluke koje će omogućiti da 2030. godine Srbija ima 40 odsto manju emisiju štetnih gasova nego 1990. godine, kao i učešće OIE u proizvodnji električne energije, veće od
40 odsto.
To znači da će, prema njenim rečima, morati da se potpuno promeni način na koji se proizvode električna i toplotna energija, poveća energetska efikasnost i polako izlazi iz prljavih tehnologija i fosilnih goriva, ma koliko to budu teške odluke.
Zelena tranzicija, kako je rekla, znači sigurnost u snabdevanju energijom, ali predstavlja i novi model rasta i razvoja, mogućnost za nova radna mesta, nove tehnologije, a istovremeno i zdravu zemlju, čist vazduh i vodu.
Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žofre rekao je da Nacionalni energetski i klimatski plan Srbije treba da postavi ambiciozne ciljeve za smanjenje gasova s efektom staklene bašte, brzu integraciju obnovljive energije, poput one iz
vetra i sunca, i veću energetsku efikasnost do 2030.
“Spremni smo da pomognemo oko energetske tranzicije i ambicioznih ciljeva razmenom tehničkih znanja, ali i finansijskom podrškom Evropske unije, bilo u vidu bespovratne pomoći, povoljnih zajmova i garancija ili mešovitih rešenja”, rekao je Žofre.
Dodao je da EU, zajedno sa srpskim partnerima napreduje u diverzifikaciji energetskih izvora i ruta za snabdevanje.
Pored, kako je rekao, tekućih radova na gasnom interkonektoru između Bugarske i Srbije, u pripremi je i nov interkonektor sa Severnom Makedonijom.
“Nacionalni planovi za klimu i energetiku igraju ključnu ulogu u zajedničkim naporima Energetske zajednice za ostvarenje postavljenih ciljeva za 2030. godinu koji su dogovoreni početkom jula i mogu da pohvalim Srbiju za napredak koji je do sada ostvaren”, rekao je direktor Sekretarijata Energetske zajednice Artur Lorkovski.
Vreme je, prema njegovim rečima, za napredak na sledeći nivo kroz konsultacije sa svim relevantnim zainteresovanim stranama, kako bi se osiguralo da planirane politike i mere usmeravaju postizanje dugoročnih ciljeva energetskih i klimatskih politika.
“Energetska tranzicija mora biti inkluzivna i socijalno pravedna”, rekao je Lorkovski.