Važeća cena radnog sata na snazi je od aprila, ali je njena vrednost značajno manja nego što je bila u trenutku kada je stupila na snagu. Zato sindikalci smatraju da bi se minimalac mogao “prekrojiti” i pre zacrtanog roka, iako poslodavci ne dele njihov stav, pišu Novosti.
“Minimalna cena radnog sata je u aprilu značajno podignuta, sa 102 na 115 dinara, upravo zato da se ne bi menjala do marta 2013. godine. Time je zapravo načinjen ustupak poslodavcima jer se i tada prognoziralo da će vrednost satnice biti daleko manja već na jesen, a kamoli iduće godine”, objašnjava Branislav Čanak, predsednik UGS “Nezavisnost” i član Socijalno-ekonomskog saveta.
Po njegovim rečima, ako potraje ovakav trend i vrednost minimalne satnice nastavi da pada, sindikati neće smeti da ćute i čekaju mart već će zatražiti da se na savetu utvrdi nova cena.
U Socijalno-ekonomskom savetu podsećaju da je najniža cena radnog sata u aprilu doživela najveći skok u poslednjih deset godina. Na tom iznosu je insistirala država, a svoj predlog argumentovala potrošakom korpom. Ona je u martu iznosila 29.648 dinara i za nju su bile neophodne 1,67 minimalne plate. Danas je, računaju u Republičkom zavodu za statistiku, za istu korpu neophodno potrošiti 31.296 dinar, odnosno jednu i po minimalnu platu.
Ipak, iako sindikalci kažu da je inflacija i pad dinara dovoljan razlog za reviziju minimalca, i u UGS “Nezavisnost” i u Savezu samostalnih sindikata Srbije sumnjaju da će poslodavci biti raspoloženi za razgovor na ovu temu.
“Vrednost minimalne satnice jeste devalvirana, a činjenica je da minimalna zarada nije dovoljna za život, ali ako nastavimo da povećavamo rashode sve više će ljudi ostajati bez posla i to će biti najveći “učinak”. Podizanjem minimalca podiže se i koeficijent zarade, a samim tim i ukupna masa za plate, što mnogima predstavlja velike rashode. Zato je sasvim nerealno razmišljati o bilo kakvim povišicima sve dok se ne steknu uslovi i privreda iole oporavi”, kaže predsednik Unije poslodavca Srbije Nebojša Atanacković.