Finansijska pomoć Zapadnom Balkanu biće i jedna od ključnih tema o kojima će zvaničnici razgovarati na Regionalnom samitu o Planu rasta za Zapadni Balkan i ekonomskom približavanju koji se danas održava u Tirani.
Dimitrije Milić iz Organizacije „Novi treći put“ navodi da je ekonomska saradnja Srbije sa EU, u donosu na Kinu i Rusiju, neuporedivo veća.
„Ako bismo gledali brojke izvoza od prošle godine, mogli bismo da vidimo da je oko 18 milijardi bio izvoz Srbije u EU, a oko milijardu u Kinu i isto toliko u Rusiju. Kada je u pitanju izvoz u Kinu, oko 80 odsto su ili rude bakra ili obrađeni bakar, koji dolazi iz kineske kompanije. Tako da je percepcija jedno, a brojevi su drugo. Neki će reći i da je dosta izvoza u EU od strane evropske kompanija koje posluju u Srbiji, ali možemo da vidimo da su samo srpski poljoprivrednici u EU izvezli preko dve milijarde evra, što je jednako ukupnom izvozu Srbije u Rusiju i Kinu“, kaže Milić.
Prema njegovim rečima, do drugačije percepcije u javnosti pre svega dolazi zbog načina komunkacije.
„Kineski krediti i investicije se mnogo više promovišu i komuniciraju u javnosti da bi se stvorila percepcija da postoji neka vid alternative Zapadu u ekonomskoj sferi. Zbog antizapadnog sentimenata u društvu koji se pojačao u prethodnim godinama postoji želja da se predstavi da postoji neka alternativa Zapadu i da je potrebno samo sačekati dovoljno vremena da ta alternativa ojača i onda će Srbija moći da funkcioniše, poput BRIKS-a, Kine“, objašnjava Milić.
On navodi i da je izvoz za Rusiju i Kinu manji nego što je bio sredinom 80. godina prošlog veka.
„Sredinom 80-ih godina Srbija je u okviru Jugoslavije preko trećinu izvoza obavljala sa Sovjetskim Savezom, a danas se u Rusiju i Kinu zajedno izveze oko osam odsto“, kaže Milić.
Neusklađivanje sa politikom EU, na šta ukazuju evropski zvaničnici, prema mišljenju Milića, moglo bi da ima posledice po Srbiju na ekonomskom planu.
„Politika često šalje signale privredi. Kada je Srbija potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju 2008. godine od tada je izvoz Srbije na tržište EU skočio sa oko 3 milijarde na 18 milijardi prošle godine. Imate neke investicije koje su došle jer postoje percepcije da je Srbija strabilna država, koja neće biti izolovana od strane evrope i drugih zapadnih saveznika“, kaže Milić.
Međutim, kako navodi, dokle god Srbija nije članica EU nema obavezu da se usklađuje u trgovinskim odnosima sa politikom Unije.
„Može da ima ugovor o trgovini sa različitim akterima, što Srbija koristi. Značajan deo investitora zbog toga dolazi u Srbiju. Ulaskom u EU usklađenost bi morala da postoji, ali bi se zatvaranjem nekih tržišta otvorila druga koja do sada niste imali i imate mnogu veću pomoć kroz fondove, što je dodatna vrednost u finansijskom smislu“, navodi Milić.