Kako je novinarima kazala menadžerka za komunikacije mikro-kreditne organizacije Agroinvest, Tatjana Antić Drča, krediti koje daju te organizacije su skupi jer banke uzimaju jednu polovinu marže.
Prosečan iznos mikro-kredita je hiljadu evra u dinaskoj protiv-vrednosti, a uglavom su namenjeni žiteljima sela.
Prema rečima Tatjane Antić Drče, banke u Srbiji veoma retko pružaju usluge i nudi kredite namenjene stanovništvu s niskim primanjima, onima koji nemaju redovne plate, penzije, a nemogućnost direktnih pozajmica direktno povećava njihove rashode i ne utiče na razvoj sela.
U Srbiji postoje tri mikro-kreditne organizacije sa više od 16.000 klijenata u selima, kojima nude pozajmice od oko 1.120 evra.
Procenjeno je da na tržištu postoji potreba da se kroz ovakve programe plasira oko 250 miliona evra u Srbiji, a uvođenjem zakona o mikrofinasijama, toliki kapital bi ušao i u državu, istakla je Antić Drča.
Ponjenim rečima, u Srbiji je već pokrenuta inicijativa za uvođenje regulative o nebankarskom finasijskom sektoru, i USAID, EBRD i Svetska banka podržavaju uvođenje Zakona o mikro-finasijama.
“Socijalni investitori iz EU i SAD veruju da bi mikrofinasije mogle da budu odgovarajuće rešenje za smanjenje stope nezaposlenosti u selima i smanjenje siromaštva, naročito ako bi se strana ulaganja pokrenula zakonom o mikro-finasijama”, kazala je ona.
Predstavnik Fonda za suzbijanje siromaštva Jelena Milovanović je kazala da istraživanja ukazuju da povećan pristup kreditima, naročito u selima, vodi ka ekonomskom razvoju, povećanju zaposlenosti, smanjenju siromaštva, te doprinosi opštem ekonomskom razvoju.