Dok je njihovim kolegama svuda na planeti dovoljna marža od desetak odsto, u našoj zemlji profit trgovaca na pojedinim artiklima iznosi čak 150 odsto.
Istraživanja pokazuju da su marže čak i kod osnovnih namirnica višestruko veće. Na ceni brašna pojedini trgovinski lanci zarađuju i do 55 odsto, razlika u nabavnoj i prodajnoj ceni šećera iznosi do 35 odsto, a jestivog ulja do 33 odsto. Kod mleka je taj raspon često oko 20 odsto.
Potrošači ističu da je velika sloboda trgovaca u formiranju svojih cena posledica nedostatka konkurencije, ali i da na cene utiču i skupa i neefikasna država, korupcija, monopoli, skupa domaća proizvodnja…
“U pojedinim istraživanjima bilo je slučajeva gde je marža bila vrednija i od proizvođačke cene”, kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potošača. Marže su poslovna tajna trgovaca, ali se veoma lako mogu izračunati na osnovu ostalih podataka.
Vodeći prehrambeni snabdevači u Srbiji kažu da se cenovnici formiraju pod uticajem tržišta, da zavise od vrste proizvoda, brenda i raznih troškova – od struje do transporta.
Poslednjih godina na cenu utiče i standard potrošača u određenim delovima Srbije. Tako se isti proizvod u istoj trgovinskoj kući nudi po različitim cenama na severu naše zemlje, u odnosu na njihove radnje na jugoistoku. Tamo gde je veća kupovna moć, cene su nešto više nego u sredinama sa skromnijim standardom.
Pejanović: Priča o visokim maržama su stereotip
Direktorka Merkator Srbija Stanka Pejanović u intervjuu za Novi magazin je komentarišući optužbe o visokim trgovačkim maržama rekla: ” Ovaj stereotip najlakše je razbiti ukoliko izanalizirate bilanse kompletnog lanca snabdevanja i utvrdite koliko ko zarađuje i sa kolikim troškovima posluje. Mi smo prošlu godinu završili sa profitnom stopom od 0,9 odsto, ne računajući negativne kursne razlike koje su bile devet miliona evra”.
Ona dodaje da su konkurentne maloprodajne cene imperativ za Merkator, zbog čega prostor sve vreme traže u permanentnoj optimizaciji i odgovornom ponašanju.
“Nije slučajno što diskontni lanci, pa i toliko pominjan Lidl, još nisu došli u Srbiju. Činjenica je da u Srbiji radimo s najnižim bruto maržama u regiji”, kaže ona.
Kod nas se u maloprodaji marzira do 30% u mini marketima-prodavnicama, u marketima je od 15-20%! na tih 20-30% se doda marza dobavljaca koja tesko da je ispod 10% a na domace proizvode jos veca dolazimo do 40% i kusur + PDV… Moge stvari su jeftinije u susednim zemljama pa i nasa domaca cokolada! Zakonom treba ograniciti marze, jeste da ce to ubiti vecinu manjih “prodavnica” ali ce povecati promet u velikim marketima i smanjti cene za celih 30%… Pisao sam o ovom problemu na NSP (novi srpski program) forumu
ma strasno koliki lopovluk , dozvolite konkurenciju sa zapada hitno dovesti LIDL NET KORU i ostale trgovinske lance ovo je cista pljacka monopolista
Našim političari nemaju želju da u tom segmentu išta promene iz svima nama dobro poznatim razlozima. Samo se setim onog Slobodana Milosavljevića (nezvaničnog potparola Delte). Sada je još zanimljivija situacija otkako je Agrokor kupio Merkator, tako da u zemlji imate dva ozbiljna lanca Deleze i Ideju(Merkator, Roda) + sitnu boraniju koja se opet snabdeva od njihovih veleprodaja (Deleze veleprodaja ili Idea Velpro). Naravno po antimonopolskoj komisiji je sve u sladu sa pravilima jer su pravila i štimovali da budu u skladu sa njima.