Mali je u Skupštini Srbije, obrazalažući predlog budžeta za iduću godinu, rekao da će setom pratećih finansijskih zakona biti obezbeđeno poresko rasterećenje i jačanje konkurentnosti i atraktivnosti domaće privrede.
Naveo je da je planirano da prihodi budžeta iznose 1.246,2 milijarde dinara, a rashodi 1.269,1 milijardu, tako da će deficit biti 22,9 milijardi, što je 0,4 odsto očekivanog bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Budžet je projektovan na osnovu procene da će rast BDP-a dogodine biti 3,5 odsto, a da će inflacija iznositi 2,3 odsto.
“Fiskalnom konsolidacijom je obezbeđeno da se i dalje smanjuje udeo javnog duga u BDP-u, sa sadašnjih 56,6 odsto na ispod 50 odsto u narednoj godini”, istakao je Mali.
Kako je dodao, povećanje plata u javnom sektoru od 1. janura iduće godine biće od sedam do 12 odsto, tako da će ukupan fond za plate na svim nivoima vlasti dogodine za 33 milijarde biti veći nego ove godine, dok će za penzije izdvajanja iz budžeta i PIO fonda biti veća za 35 milijardi dinara.
“Izdvajanja za kapitalne investicije i republičkog budžeta i budžeta lokalnih samouprava dogodine će iznositi 220 milijardi dinara, to je 30 odsto više nego ove godine”, rekao je Mali i istakao da će se taj novca koristiti za izgradnju putne i železničke infrastrukture, kao i za ulaganja u tehnološke parkove i zdravstvene ustanove”, kazao je Mali.
Ministar je rekao da će poresko opterećenje zarada na teret poslodavaca biti smanjeno sa 63 na 62 odsto, zbog čega će budžetski prihodi biti manji za 12 milijardi dinara.
“Novim zakonom o naknadama biće objedinjene i smanjene naknade koje plaćaju privrednici, što će garantovati predvidovost tih izdataka”, kazao je Mali.
Mali: Reformski zakoni – zdrav temelj za napredak društva
Set predloženih reformskih finansijskih zakona predstavlja zdrav temelj za napredak društva jer će njihov efekat biti dalje povećanje investicionih aktivnosti, smanjenje nezaposlenosti i poboljšanje životnog standrada, rekao je danas ministar finansija Siniša Mali.
On je obrazlažući predložene propise u Skupštini Srbije kazao da je za privrednike važno što će naknade za korišćenje javnih dobara biti propisane jednim zakonom, neke naknade ukinute a neke smanjene.
“Predložen je zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara koji će unaprediti transparentnost sistema javnih prihoda i obezbediti predvidivost troškova poslovanja privredi”, kazao je Mali.
Naveo da se ukidaju naknada za biogoriva, za obavezne rezerve prirodnog gasa, za prekomerno korišćenje javnog puta, njegovog dela ili putnog objekta i naknada za korišćenje komercijalnih objekata kojima je omogućen pristup sa javnog puta.
“U okviru naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine brisano je utvrđivanje te naknade po osnovu prava svojine na nepokretnosti, odnosno zakupa, ili korišćenja nepokretnosti koja se trenutno utvrđuje prema površini stambenog, odnosno poslovnog prostora, odnosno zemljišta za obavljanje delatnosti”, rekao je Mali.
Ddao je da se smanjuje i visina naknade za promenu namene šuma i šumskog zemljišta sa desetostruke na petostruku vrednost osnovice.
Govoreći o izmenama Zakona o porezu na dobit, ministar je rekao da će se dugoročno smanjiti obaveze poreskih obveznika kroz izmene načina obračuna amortizacije. Takođe, jedna od novina je i priznavanje prava na poreski kredit u slučaju novčanih ulaganja u povećanje osnovnog kapitala startap preduzeća.
Po rečima ministra finansija, biće priznati troškovi za istraživanje i razvoj u cilju motivisanja preduzetnika za ulaganje u istraživačke oblasti, a krajnji cilj je stvaranje inovativnih prozvoda.
“Izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu predviđeno je dalje ujednačenje primene poreskih propisa i jačanje pravne sigurnosti kao i adekvatnije oporezivanje imovine shodno ekonomskoj moći poreskih obveznika”, ukazao je Mali i naveo da je najznačajnija novina da se poreskim merama destimuliše gradnja bez propisane dozvole i nepoštovanje rokova za gradnju.
Po rečima ministra, izmene Zakona o porezu na dohodak građana “idu korak dalje u suzbijanju sive ekonomije, pre svega u ugostiteljstvu”.
Kako je objasnio, predviđena je i izmene poreskog tretmana prihoda fizičkih lica u slučaju realizacije vansudskog poravnanja između banke i korisnika stambenog kredita koji se smatra problematičnim, jer će biti izuzet od oporezivanja prihod koji fizičko lice ostvari po osnovu otpisa dela potraživanja.
Pozitivna izmena je, kako je ocenio, poresko oslobođenje od poreza na zaradu po osnovu solidarne pomoći za slučaj rođenja deteta do visine prosečne zarade, po novorođenom detetu, koju zaposleni ostvari od poslodavca.
U cilju dalje reforme Poreske uprave, donosi se, kako je istakao Mali, i novi Zakon o igrama na sreću koji predviđa prelazak nadležnosti u oblasti igara na sreću sa Poreske uprave na Upravu za igre na sreću, osnivanjem Uprave za igre na sreću, kao organa uprave u sastavu Ministarstva finansija.
Preložena je i izmena Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji kako bi se brisale odredbe koje propisuju nadležnost Poreske uprave u oblasti igara na sreću i prenošenje te nadležnosti na Upravu za igre na sreću, precizirao je ministar.
“Najznačajnija izmena Zakona o javnom dugu je definisanje nove finansijske institucije – primarnog dilera, čija je svrha da se podstakne likvidnost tržišta državnih hartija od vrednosti i ublaži rizik refinansiranja duga”, rekao je Mali.
Razlog donošenja novog Carinskog zakona, objasnio je, potreba za usaglašavanjem sa novim Carinskim zakonom Evropske unije, kao i zbog otvaranja Poglavlja 29 – Carinska unija.
Predlog zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja predviđa uvođenja centralne baze podataka o obveznicima doprinosa za socijalno osiguranje, poslodavcima i osiguranicima.
Izmenama Zakona o javnoj svojini predloženo da društva kapitala osnovana po Zakonu o inovacionoj delatnosti, čiji je jedan od osnivača Republika Srbija, pokrajina ili jedinice lokalne samouprave, mogu koristiti i upravljati nepokretnostima u javnoj svojini, kao i da te nepokretnosti mogu dati u zakup startap društvima osnovanim po Zakonu o inovacionoj delatnosti u cilju infrastrukturne podrške inovacionim delatnostima.
“Izmene Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju predloćene su zbog problema u vezi sa utvrđivanjem osnovice obeštećenja po pojedinačnim slučajevima i ukupnog zbira osnovice obeštećenja. Potrebno je da se redefiniše rok za utvrđivanje ukupne osnovice obeštećenja, koja se može znati tek pošto se donese veći broj rešenja o pravu na obeštećenje u postupku restitucije”, kazao je Mali.