“Jedina smo evropska zemlja, koja nema sistem podsticaja, kako je to u krajnjoj liniji i kod naših komšija u Hrvatskoj. Hrvati recimo, imaju veći podsticaj nego u EU, zato i napreduju”, smatra Kostić.
On je primetio da Srbija “stalno pokušava da izmišlja toplu vodu, umesto da ovaj sistem prepiše od suseda”.
Ne tražimo ni više ni manje, nego ono što ima konkurencija iz okruženja, naveo je on, ali i dodao da naš budžet nije u stanju da ostvari tolike podsticaje i da “moramo da se dogovorimo šta hoćemo da uradimo”.
On je poručio da Srbija ima veliki potencijal u poljoprivredi, koji bitno prevazilazi potrebe unutrašnje potrošnje, ali, da bi smo to iskoristili potrebna su, kako kaže, ulaganja od bar 30 do 40 milijardi evra, odnosno oko 1600 evra po hektaru.
Kostić je rekao, da je tržište neograničeno i sve može da se proda, kukuruz, pšenica, soja, ali po cenama koje moraju da budu konkuretne.
“Ne možemo da prodajemo na nivou cena od pre nekoliko godina, to je promašen koncept. Moramo da imamo troškove proizvodnje, takve da možemo da pravimo profit na prosečnim cenama u deset godina a to su bitno niže cene, rekao je Kostić na konferenciji “Agrarna politika Srbije”.
Govoreci o tome, kako se stalno upoređujemo s Holandijom, koja ima izvoz od 70 milijardi evra poljoprivrednih proizvoda, Kostić je ukazao da je ta zemlja u poslednjih 30 do 50 godina, najpre uložila ogroman novac u ovaj sektor.
“Holandija nikad ne bi mogla da napravi taj izvoz, da prvo nije uložila pare. Tako i Srbija, nikad neće da dostigne taj nivo, ako ne uloži bar 35 do 40 milijardi evra, poručio je Kostić.