Knežević: Neću politiku ‘od danas do sutra’

U intervjuu za Novi magazin Knežević kaže da neće biti prelivanja novca drugih budžetskih korisnika  već da će poljoprivredna kasa biti udvostručena uštedama ostvarenim suzbijanjem korupcije i gubitaka na lošem sistemu javnih nabavki.

Prva mera štednje je otkaz 1658 poljoprivrednih savetnika, a naredni korak je zahtev Evropskoj komisiiji da Srbiji produži rok za liberalizaciju uvoza poljoprivrednih proizvoda iz EU zato što, kako objašnjava, „poljoprivreda Srbije 2014. godine neće biti u stanju da se nosi sa pritiskom proizvoda iz Evrope sa prosečnom carinskom stopom od dva i po odsto”

Na čemu temeljite zahtev i zašto bi Komisija to prihvatila? Nije li to protekcionizam kojim se štiti domaća, niskoproduktivna proizvodnja?

Srbija je godinu dana jednostrano, na svoju štetu, primenjivala Prelazni trgovinski sporazum sa EU jer je prethodna Vlada želela da bude šampion u evropejstvu.

Ako su se rokovi za pristupanje Srbije Evropskoj uniji prolongirali legitimno je, u saradnji sa Evropskom komisijom, ponovo razmotriti i rokove za liberalizaciju uvoza poljoprivrednih proizvoda.

Jeste li svesni da je carina već skoro liberalizovana, da to nijedna zemlja nije tražila, a kamoli uspela, i da je za takvu promenu potrebno ponovo ratifikovati SSP u svim zemljama članicama?

Mnogo toga su i evropski partneri tražili od Srbije u procesu evropskih integracija, a da nisu tražili ni od jedne druge države. Zbog toga se taj proces i zove pregovaranje. Sa evropskim partnerima ćemo, saglasno odredbama Sporazuma o stabilizaciji i priključenju EU i procedurama predviđenim tim sporazumom, razgovarati o svim pitanjima od interesa za poljoprivredu Republike Srbije.

Pretpristupni fondovi u predstojećoj fazi priključenja EU namenjeni su dobrim delom poljoprivredi. Može li eventualno produžavanje roka za liberalizaciju uticati na ritam i uslove povlačenje tog novca?

Eventualno produženje liberalizacionog perioda ne bi se ni na koji način odrazilo na mogućnost, način i dinamiku korišćenja sredstava IPA fondova, s obzirom na to da je mogućnost korišćenja fondova vezana za status zemlje u pretpristupnom procesu, odnosno fondovi su namenjeni zemljama kandidatima, bez obzira na njihov spoljnotrgovinski režim sa Evropskom unijom.

Zašto Strategija na 20 godina, kad Srbija za 10 treba da uđe u EU? Znači li to da ne računate da će se to ostvariti u predstojećoj deceniji?

Oni koji su politiku kreirali samo razmišljajući o učlanjenju u EU doveli su nas u vrlo lošu situaciju. Srbija treba prvenstveno da brine o sebi. Evropska unija jeste naša spoljnopolitička orijentacija, ali ona nije najvažnija za vođenje dobre unutrašnje politike.

Šta vam se ne sviđa u postojećoj Strategiji pa želite da je menjate?

Postojeća strategija verovatno nikome nije ni poznata. Politika subvencija se, na primer, menjala i po dva puta godišnje. Onaj ko ima strategiju tako ne radi.

Koalicioni sporazum predvideo je “u mandatu ove Vlade dvostruko veći budžet za poljoprivredu”, što je ponovio i premijer Dačić u ekspozeu. Koliko je to realno, kojim tempom će ići i od kojih budžetskih korisnika će taj novac biti uzet?

Udvostručenje agrarnog budžeta treba očekivati postepeno u naredne tri godine. Nije neophodno bilo kome zakidati, dovoljna će biti i sredstva ušteđena suzbijanjem korupcije i gubitaka na lošem sistemu javnih nabavki.

Promena sistema podsticaja izazvala je nedavno velike polemike i proteste, a glavna zamerka malih proizvođača jeste da se forsiraju veliki. Kakva će biti vaša politika subvencionisanja – usmerena na ukrupnjavanje proizvodnje ili sa naglašenijim socijalnim elementom?

Želim da politika subvencija bude dugoročno poznata, bez obzira na model, a ne da se menja po dva puta godišnje kao u prethodnom periodu. Otvorićemo javnu raspravu o konkretnim modelima subvencija, a najbolja rešenja ugraditi u sistemski zakon.

Da li će pravna lica moći da dobiju subvencije kao i fizička lica? Hoće li biti ograničenja zavisno od broja grla ili hektara? Hoćete li ponovo uvesti podelu na komercijalna i nekomercijalna gazdinstva kao osnov za formulisanje agrarne politike? Da li ćete insistirati na privatizaciji kombinata koji su u prethodnom periodu podržavljeni?

Što se tiče svih pitanja koja se odnose na poljoprivredu, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede će sa timom stručnih ljudi, dijalogom sa poljoprivrednicima i sučeljavanjem argumenata pronaći najoptimalnije rešenje za dugoročne planove u agrarnoj politici.

Ministar Petrović je obećao 12 hiljada dinara poljoprivrednicima posle protesta. Ima li novca da se obećanje ispuni?

Nadam se da ćemo naći način da usmena obećanja bivšeg ministra uvedemo u legalne okvire kako bi rečeno bilo i urađeno.

Ove godine nema subvecionisanih kredita, hoćete li ih uvesti do kraja godine i koliko sredstva će biti obezbeđeno?

Ministarstvo poljoprivrede i ove godine podstiče poljoprivrednu proizvodnju putem kreditne podrške kroz subvencionisanje dela kamate. Kreditna podrška u ovom smislu koristi se za razvoj stočarstva, ratarstva, voćarstva, vinogradarstva i povrtarstva, kao i za investiciona ulaganja u nabavku poljoprivredne opreme i mehanizacije, ali i za investiciona ulaganja u poljoprivredne objekte. Praksa je pokazala da je ovo povoljan način obezbeđivanja finansijskih sredstava za poljoprivredne proizvođače i Ministarstvo poljoprivrede će nastojati da i u narednom budžetskom periodu 2013. godine izdvoji deo budžetskih sredstava za ovu namenu kako bi nastavilo sa podsticanjem poljoprivredne proizvodnje na ovaj način.

Suša – elementarna nepogoda?

Srbija se suočava sa teškom sušom koja će znatno umanjiti sve prinose. Najavili ste proglašenje elementarne nepogode. Koliko će takva mera dodatno koštati budžet Srbije? Napokon, šta planirate u sistemu navodnjavanja kao pouzdane zaštite od poplava i suša?

Vlada Srbije je donela odluku da Republički štab za vanredne situacije utvrdi stanje šteta koje je prouzrokovala dugotrajna suša na teritoriji Republike Srbije i na osnovu tih rezultata Ministarstvo poljoprivrede će doneti set mera koje će poljoprivrednicima pomoći da prevaziđu nastalu situaciju i obezbede nesmetani proces proizvodnje.

Te mere neće podrazumevati nova direktna davanja iz budžeta koji je već prazan i zadužen, nego će se pre svega odnositi na oslobađanje poljoprivrednika od obaveza raznih plaćanja. Projekat navodnjavanja je od sistemskog značaja zbog očiglednih klimatskih promena i on će biti jedan od prioriteta narednih godina.

Najavili ste diskontinuitet u radu sa prethodnom vladom. Šta to konkretno znači? Prekid sa svim što je rađeno?

Diskontinuitet se odnosi na politiku od danas do sutra, na politiku bez cilja i strategije, na politiku kojoj je prioritet marketing nosilaca javnih funkcija. Pokušaćemo da sistemski i dugoročno uredimo resore koji su nam povereni.

Treba li Vojvodina da ima nadležnost da donosi sopstvenu agrarnu politiku?

Mora se poštovati odluka Ustavnog suda koja je vrlo jasna u tom delu.

Hoćete li menjati strukturu uprava i ljude u Ministarstvu, ko će biti državni sekretari, a ko pomoćnici?

Menjaćemo i organizaciju Ministarstva i pojedine funkcionere. Dosadašnji model i dosadašnja personalna rešenja nisu dovela do dobrih rezultata. O konkretnim imenima odlučivaće Vlada.

Malinari na slobodnom tržištu

Jedan od nerešenih problema su i malinari posle odustajanja od tzv. “ugovora stoleća”. Hoćete li malinarstvo tretirati kao jednu od najvećih izvoznih šansi ili smatrate da su ulaganja prevelika za takav strateški status?

Slobodno tržište voća, odnosno njegova liberalizacija, ne daju mogućnost da se formira fiksna ili minimalna otkupna cena ni za jednu voćnu vrstu, pa samim tim ni za malinu. Visinu otkupne cene formira tržište, odnosno zakon ponude i potražnje.

Malina je proizvod koji je uvek bio strateški bitan u smislu da donosi najveću vrednost prilikom ukupnog izvoza voća, u poslednjih pet godina učestvuje sa 54 odsto u ukupnoj vrednosti izvoza voća. Zbog toga Ministarstvo daje podršku regionima gde je proizvodnja maline najveća da počnu brendiranje, odnosno zaštitu geografskog porekla maline, što će uticati na njenu dodatnu vrednost, prepoznatljivost srpske maline na svetskom tržištu, njenu veću konkurentnost, pa samim tim i višu cenu na tržištu. Dobar primer je sertifikacija ariljske maline.
Podstiče se i udruživanje proizvođača i njihov zajednički nastup na domaćem i međunarodnom tržištu, čime se u tržišnom lancu isključuju nakupci, otkupljivači i hladnjačari.

Ministarstvo je donelo niz mera u oblasti proizvodnje i plasmana maline roda 2012. godine. Prva su bespovratna sredstva za podizanje višegodišnjih zasada maline – proizvođačima se dodeljuju bespovratna sredstva u punoj vrednosti nabavke sadnica maline, koja predstavlja najvišu stavku u kalkulaciji prilikom podizanja malinjaka.

Takođe, dodelićemo bespovratna sredstva za opremu i mehanizaciju u iznosu od 40 odsto vrednosti realizovane i u potpunosti isplaćene investicije koja se odnosi na proizvodnju i plasman maline, odnosno 50 odsto za proizvođače sa marginalnih opština i onih koji su upisani u Registar oznaka geografskog porekla.

Spokojno radim svoj posao

U dosadašnjoj karijeri bili ste direktor i gradonačelnik. Koliko vas lično i profesionalno ometa sudski spor koji se vodi protiv vas? Kad očekujete kraj spora?

Sudski spor je posledica afere koju je iskonstruisala prethodna vlast u pokušaju da me politički diskredituje. Znam da sam pošteno obavljao posao  gradonačelnika, a to očigledno znaju i moji sugrađani koji su mi ponovo ukazali poverenje na nedavnim izborima. Spokojno i potpuno skoncentrisano radim posao ministra u vladi Republike Srbije.

Godinama ste bili u DS, a posle puštanja iz pritvora prešli ste u SNS. Kako je jednom demokrati biti naprednjak, odnosno promenjeni radikal? U kojoj ste meri morali da menjate politiku u programskom i idejnom smislu?

Srpska napredna stranka je nova politička organizacija, a ja sam značajno učestvovao u njenom programskom profilisanju. Teza o naprednjacima kao promenjenim radikalima je službeno gledište u Krunskoj ulici, ali ne i u realnom životu.