U autorskom tekstu za Danas, povodom samita u Davosu, Švab kaže da se neočekivana pomeranja i sve veće neravnoteže – između potrošnje i proizvodnje, štednje i investicija, ekonomije i ekologije, društvene inkluzije i otuđenosti, jednakosti i dispariteta – održavaju i šire unutar složenog globalnog sistema u kojem se rizici podrazumevaju.
“Problemi o kojima ovih dana razgovaramo u Davosu brojni su – pored ostalih zaduženost u SAD i EU, zabrinjavajući izgledi svetske ekonomije, previranja na Bliskom istoku i u Severnoj Africi, velika nezaposlenost mladih”, piše Švab.
On dodaje da potreba za globalnom saradnjom nikad nije bila veća, jer vlade, poslovni svet i civilno društvo ne mogu sami da se suoče sa izazovima koji su pred nama.
“Izgleda da svet ostaje u krizi, a mnogi imaju malo nade da će se stvari, naročito u ekonomiji, popraviti. Ali ne zaboravimo koliko se svet promenio”.
“Godine 1971, kada je Svetski ekonomski forum osnovan, svetska populacija bila je, otprilike, četiri milijarde ljudi, od kojih je polovina živela u siromaštvu. Danas, otprilike, na svetu živi sedam milijardi ljudi, a broj onih koji žive u neprihvatljivim uslovima opet je 50 odsto. Očekivani životni vek povećan je sa 60 na 70 godina. Mnogi autoritarni režimi su propali i osnovane brojne demokratske države u proteklih 40 godina. A globalna ekonomija je u minule tri godine porasla za četiri odsto uprkos najgoroj recesiji od 1945”, nastavlja Švab.
U tekstu koji prenosi Danas Švab dodaje da “imamo još puno da radimo, ali ne zaboravimo i realan napredak koji je postignut”.
“Da bismo obuzdali sadašnju spiralu pesimizma i izbegli iscrpljivanje kriznog menadžmenta, na budućnost moramo da gledamo na pozitivniji, konstruktivniji i dinamičniji način i da budemo sposobni da se adaptiramo na izmenjene kontekste, da preživimo iznenadne šokove i oporavljamo se od njih istovremeno ne zapostavljajući glavne ciljeve. Upravo zbog toga se ovogodišnji Forum u Davosu održava pod nazivom ‘Vedra dinamičnost’.
Voleo bih iznad svega da ove godine ispunimo još dva cilja. Prvo, kriza je prouzrokovala defanzivniji, sebičniji i – na nivou država – pojačan protekcionistički stav. Nedostaju nam velike vizije jedinstva, a pritisci ka separaciji, umesto ka uniji, i dalje rastu. To je zaustavilo progres na mnogim poljima, uključujući smanjivanje emisija ugljen dioksida, uvođenje mera regulacije globalnih finansija, kao i razgovore o globalnoj trgovini u Dohi. Pod motom „Preduzetništvo u globalnom javnom interesu“ diskusije u Davosu vođene su jedinstvenim duhom globalnog građanstva. To znači razmatranje rešenja u interesu globalne zajednice (komplementarnih nacionalnim i lokalnim), naročito imajući na umu generacije koje dolaze”.
Švab ističe da se Forum oduvek zalagao za korporativnu društvenu odgovornost – odnosno da biznis lideri ne budu odgovorni samo zaposlenima i vlasnicima akcija, već i svojim društvima.
“Dakle, moj drugi ovogodišnji cilj u Davosu je da svi lideri shvate da sa ekonomskom pod ruku ide i moralna i društvena odgovornost. Korporativna društvena odgovornost meri se uspehom biznismena da unaprede položaj svojih zaposlenih, vlasnika akcija, zajednica i životne sredine. Ali moralna odgovornost ide još dalje i znači da korporacije treba da se posvete fundamentalnim etičkim temama ko što su inkluzija, dostojanstvo i jednakost. Nadam se da će ovaj godišnji sastanak biti katalizator i integrator inicijativa koje unapređuju ključna pitanja globalne agende. Kao što je Ajnštajn upozorio: ‘Svet koji smo stvorili posledica je naših promišljanja. On ne može biti promenjen bez promene načina mišljenja’.
Švab zaključuje da svako od nas mora preuzeti odgovornost u oblasti u kojoj radi, čineći je dinamičnijom i prilagodljivijom na promene. Treba da delujemo kao pravi globalni staraoci oslanjajući se na moralnu odgovornost spram čovečanstva.
“Takav je svet u kojem živimo. Svako od nas ima svoju ulogu”.