Komentarišući krizu u Ukrajini, Kirbi je rekao da je Rusija napravila veliku grešku kada je pripojila svog suseda i “podgrejala građanski rat u istočnom delu Ukrajine”.
“Bio sam zaprepašćen ubistvom Borisa Nemcova jer je prva reakcija iz Moskve bila da je to provokacija nekoga iz Ukrajine, a meni je jako teško da u to poverujem”, poručio je Kirbi na panelu “Prelivanje geopolitike na ekonomiju” na Kopaonik biznis forumu 2015.
Deo problema u Ukrajini je to što ekonomske reforme nisu sprovedene na efikasan način i to što se energetska zavisnost nije ispratila na ogdgovarajući način, naveo je Kirbi i objasnio da u SAD potrošnja energije opada i da je to zbog toga što su delom građani shvatili da mopraju da smanje korišćenje prevoznih sredstava koja troše dosta energenata.
“Srbija ima potencija po pitanju očuvanja energije i nije dobro da vam sve zavisi od jednog mesta”, podvukao je Kirbi.
Šef Delegacije Srbije u EU Majkl Devenport, govoreći o izgledima za rešavanje krize u Ukrajini, izjavio je da je potrebno insistirati na potpisivanju drugog sporazuma iz Minska o prekidu vatre, ali i slanju većeg broja posmatrača u okviru Misije OEBS-a.
“Drugi sporazum o prekidu vatre omogućio bi nam da dobijemo ”malo prostora da udahnemo vazduh”. Takođe, aktivnosti OEBS-a veoma važne i slanje većeg broja posmatrača u Ukrajinu, bi pomoglo da se izgradi poverenje”, rekao je Devenport.
On je dodao da je potrebno da se dođe i do zajedničkog mišljenja o tome koje su radnje prihvatljive, a koje nisu kako bi se svu uhvatili u koštac sa situacijom “onakvom kakva jeste”.
Prema njegovim rečima uloga Srbije, kao predsedavajuće OEBS-a, veoma je značajna.
“Veoma je ohrabrujuće što do sada Srbija to dobro radi u smislu uspostavljanja koordinacije svih tih odnosa između Evropske unije, OEBS-a i drugih važnih aktera”, smatra Devenport.
Kada je reč o rešavanju krize u Grčkoj Devenport je mišljenja da je i tu potrebna “mala pauza za vazduh” kako bi svi politički akteri dobili dovoljno prostora pre nego što se nastavi rešavanje krize.
“Kada je reč o Grčkoj, očigledno je da smo svedoci več duži period jedne nesigurnosti koja tamo vlada između Evrope i ostatka evro-zone, ali mislim da sada imamo osnovu za izlazak iz te krize, i osnovu a održavanje te politike koju vodimo, a koja će pomoći u tom smislu”, rekao je Devenport.
Osvrnuvši se i na pretnje koje u pojedinim delovima Afrike i Bliskog istoka izaziva delovanje Islamske države Devenport je konstatovao da je u tim područjima situacija teška i opasna, kao i da smo svedoci rastuće osvešćenosti društva koliko mogu da budu ozbiljne posledoce dalje radikalizacije tog stanja.
“Postoje i oni koji u okviru naših društava pomažu toj radikalizaciji, a to je opasnost za sve nas i veoma je dobro što je Srbija to sve ozibljno shvatila i uzela u razmatranje”, istakao je Devenport.
Ambasador Nemačke u Srbiji Hajnc Vilhelm podvukao je da su odnosi između EU i Rusije od centralnog značaja.
“Na sve utiču odnosi između EU i Rusije i zato je ova kriza jako loša za nas i ti odnosi se veoma pogoršavaju posle ove krize. EU, Francuska i Nemačka daju sve od sebe da se situacija u Ukrajini poboljša”, rekao je Vilhelm.
On je istakao da je neophodno da se dijalog nastavi i da je to jedini način da se kriaza prevaziđe.
“Mi smo spremni da podenesemo i ekonomske posledice sancija, ali ovo je političko pitanje”, zaključio je Vilhelm.
Miščević: EU se u velikoj meri bavi sopstvenim razvojem
Šef pregovaračkog tima Srbije u pregovorima sa Evropskom unijom Tanja Miščević izjavila je danas da u proceni našeg pregovaračkog procesa treba uzeti u obzir u razmatranje i drugih pitanja – Ukrajine, Grčke i islamskog pitanja, istakavši da sama EU u velikoj meri debatuje o svom razvoju.
Miščević je podsetila da su prošle godine održani izbori za Evropski parlamet, da su izabrani novi članovi Evropske komisije, novi komesar za proširenje, te da oni zagovaraaju stav zaustavljanja proširenja.
“EU u velikoj meri debatuje o sopstvenom razvoju“, reakla je Miščević na panelu o prelivanju geopolitike na ekonomiju”, na Kopaonik biznis forumu 2015.
Kaže i da treba uzeti u razmatranje mnoga pitanja kada se procenjuje sam proces pregovaranja – pitanje Ukrajine, Grčke, ali i islamsko pitanje.