Napad nove vlasti na guvernersku fotelju ne bi bio nikakav izuzetak u srpskoj višepartijskoj praksi. Praktično je svaka smena vlasti nosila sa sobom i promenu prve ličnosti NBS, iako bi to trebalo da bude nezavisna funkcija imuna na političke prevrate.
Prvi kandidat za useljenje u centralnu banku je Jorgovanka Tabaković, potpredsednica SNS, koja je pre izbora bila naprednjački kandidat za premijera.
Koliko god postojala želja nove vladajuće većine da smeni guverenera, to proceduralno neće biti lak posao. Moraće da pronađu debeo razlog kako bi dokazali javnosti da je on svojim delovanjem ugrozio osnovne ciljeve NBS, što je jedan od razloga za razrešenje. Takođe, kako precizira Zakon o NBS, moraće da se dokaže da je Šoškić to uradio zbog „nestručnog i nesavesnog obavljanja funkcije i ozbiljnih propusta u donošenju i izvršavanju odluka“.
Prema proceduri, oko tih grehova morali bi da se saglase Savet NBS i skupštinski Odbor za finansije, pa tek onda da parlament većinom razreši guvernera i postavi novog. Ali, ni to nije nemoguća misija ako politička volja pretegne.
Miroljub Labus, profesor ekonomije i bivši potpredsednik Vlade Srbije, kaže za „Novosti“ da je u Srbiji uobičajeno da smenu vlasti prati i izbor novog guvernera:
Umesto da se uspostavi efikasnija institucionalna kontrola guvernera, ovde se uvek poseže za izmenom zakona ili postavljanjem svojih kadrova. Potrebno je strateški uspostaviti ciljeve monetarne politike tako da nijedan guverner, iako nastupa nezavisno, ne može od te politike da odstupi.
Milan Parivodić, bivši ministar finansija u srpskoj vladi, smatra da svaki guverner treba da „nadživi“ stranačke smene, ako se nije grubo ogrešio o svoj posao:
U uređenim društvima, smena vlasti ne podrazumeva smenu guvernera. Zato je i propisano da njegov mandat traje šest godina. Monetarna politika ne sme da bude vezana za izvršnu vlast već mora da bude centar inflatorne stabilnosti. To ne znači da guverner treba da radi vansistemski i u vakuumu već mora da se prilagođava promenama u društvu.
Jurij Bajec, ekonomista i savetnik odlazećeg premijera Cvetkovića, kaže za „Novosti“ da je pogrešno što se u političkim pregovorima licitira i sa funkcijom guvernera:
Guverner odgovara parlamentu, ali njegova smena je moguća samo strogo po zakonu. Šoškić je već izjavio da neće podneti ostavku, tako da ne znam kako će se pronaći valjani argumenti za njegovo razrešenje. Potrebno je debelo obrazloženje da je on narušio ciljeve NBS, navodi Bajec.
Ukoliko bi Šoškić bio razrešen, novog guvernera bi izabrao parlament na predlog predsednika Tomislava Nikolića.
Inače, posle 5. oktobra, sa Miloševićevom političkom garniturom otišao je i tadašnji guverner Dušan Vlatković. Na njegovu funkciju došao je Mlađan Dinkić koji je smenjen u parlamentu 2003. godine. Njega je nasledila Kori Udovički koja je upravljala NBS samo sedam meseci, jer je i nju Skupština razrešila pošto se ispostavilo da je izabrana na falsifikovanom skupštinskom glasanju. Tokom Koštuničine vlade na čelu NBS bio je Radovan Jelašić koji se 2010. godine povukao sa te funkcije.