Večernje novosti prenise da je, ukoliko se uzme u obzir da Srbija ima 4,2 miliona hektara obradive površine, od kojih je za navodnjavanje pogodno 3,6 miliona hektara, jasno koliko je malo pod zalivnim sistemima.
Kada bismo, međutim, počele da se navodnjavaju sve površine koje mogu, kako su proračunali stručnjaci, na svima bi mogleda se dobijaju dve žetve godišnje.
Samim tim, obradive površine bi nam se povećale za 25 odsto. Akcija Ministarstva poljoprivrede, najavljena pompezno prošle godine, kojom je predviđeno „dovođenje“ vode do oranica, odnosno navodnjavanje 1,1 milion hektara njiva za četiri godine, kako objašnjava Škorić, bila je dobar potez, ali, nažalost, nije ostvarena do kraja.
“Koliko mi je poznato, urađeno je oko 40 odsto planiranih radova. Nažalost, za ostatak radova, nije se našlo dovoljno novca u budžetu, pa čak, kako čujem, izvođačima nisu plaćeni svi izvedeni radovi. Ova akcija podrazumevala je čišćenje kanala, odnosno, obezbeđenje dotoka vode do njiva. Akcije navodnjavanja trebalo bi da prate povoljni kredit za nabavku sistema za navodnjavenje ili za subvencionisanje nabavke ovakvih sistema. Postojali su planovi da se u Vojvodini, u roku od pet godina, površina koja se navodnjava poveća na 100.000 hektara. Ovi planovi, nažalost, nisu ostvareni. Neophodno je da se u strategiji razvoja poljoprivrede precizno definiše i pitanje navodnjavanja i da se ta strategija dosledno sprovodi. Ako se to ne uradi, teško ćemo moći računati na veće površine pod sistemima za navodnjavanje”, navodi Škorić.
Nadu, dodaje Škorić, ipak uliva to što gotovo svi novi zasadi, pre svega voća i višegodišnjih biljaka, imaju svoje sisteme za navodnjavanje.
“Ovi sistemi su u pravilu savremeni i ne rasipaju vodu. Nadam se da će takvih primera biti više, i da će promene klime, koje nam sušu donose gotovo kao neminovnost svake godine, poslužiti kao dobra opomena. Sistem za navodnjavanje jednog hektara, inače, košta oko 3.000 evra, a njegovo postavljanje u ‘redovnoj’ godini, garantuje povećanje prinosa za oko trećinu. Kada je godina sušna, međutim, takve računice ‘ne važe’, odnosno, zarada je mnogostruko veća, jer se tada, sa njiva bez zalivanja, često rod i ne skida…”, kaže Škorić.
Pre ulaganja u sisteme za navodnjavanje, dodaje on, morala bi se uraditi detaljna strategija razvoja poljoprivrede, koja bi predvidela povećanje roda.
Srbiji ove godine za razvoj sela nije odobreno bespovratnih deset miliona evra iz fondova Evropske unije, kaže za Novosti Aleksandar Senić, predsednik skupštinskog Odbora za poljoprivredu.
Glavni razlog je, kako ističe Senić, loše stanje naše administracije.
“Naša zemlja ove godine je mogla da povuče 50 miliona evra bespovratnih sredstava, a aplicirali smo za deset miliona evra”, kaže Senić.
“Kako sam saznao, IPARD je odbio zahtev i za tih deset miliona evra. Obrazloženje je da naša administracija nije spremna, kao i da naš sistem agrarnog plaćanja ne dozvoljeva dobijanje bespovratnih sredstava EU”.
Prema njegovim rečima, IPARD fond je namenjen finansiranju u razvoj poljoprivrede – za poboljšanje infrastrukture, do proširenja kapaciteta i novih zasada. Sredstva ovog fonda dostupna su onim zemljama koje dobiju status kandidata EU.